Izvor: Politika, 29.Sep.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sukob dva ekstremizma
Čovek koji je, kako se veruje, autor antiislamskog filma „Nevinost muslimana”, koji je izazvao nasilne proteste muslimana širom sveta, pre dva dana se našao iza rešetaka. Ovaj Amerikanac egipatskog porekla smešten je u zatvor jer je osam puta prekršio uslovnu slobodu, uključujući laganje službenika za uslovnu kaznu i korišćenje lažnih imena. Sudski proces, kao i njegovo komuniciranje sa medijima proteklih nedelja, razotkrili su da Nakula Basli Nakula ima dugogodišnju praksu prevara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i prikrivanja identiteta. Čas je izraelski Jevrejin Sam Basil, čas egipatski hrišćanin Nakula Basli Nakula, ako u međuvremenu nije Mark Baselej Jusef…
Priča o ovoj osobi, kojoj je u junu prošle godine određena uslovna kazna zabrane korišćenje kompjutera i pristupa internetu, bila bi možda i duhovita da u protestima izazvanim spornim filmom nije dosad poginulo više od 50 ljudi širom sveta.
Međutim, znatno opasnije od četrnaestominutnog video-klipa, u kojem se Alahov prorok Muhamed prikazuje kao ženskaroš i prevarant, jesu analize odnosa zapadne civilizacije i muslimanskog sveta koje se čuju i objavljuju u medijima širom sveta. Suviše takozvanih analitičara olako zaključuje da su protesti muslimana širom sveta samo jedna od bitaka u svojevrsnom sukobu civilizacija. Dok dokazuju da je islam „značajno drugačiji od hrišćanstva”, ti analitičari zapravo žele da kažu da je islam lošiji od hrišćanstva, a iz toga se sam nameće zaključak da je svaki musliman suštinski lošiji od hrišćanina.
Iako za svaku razumnu i iole obrazovanu osobu to ne bi trebalo ni isticati, islam nije ništa gori ni bolji od hrišćanstva, judaizma ili budizma. I svaka teorija o navodnim suštinskim razlikama koje navodno neminovno dovode do sukoba predstavlja samo raspirivanje ekstremizma. I to ne samo ekstremizma u muslimanskom svetu, koji je u izveštajima zapadnih medija najvidljiviji, već i ekstremizma u hrišćanskom i judaističkom svetu.
Zapravo, celo ovo versko-političko zamešateljstvo predstavlja uspeh ekstremističkih grupa, koje se međusobno „hrane” ekstremizmom one druge strane. Ovo nije sukob civilizacija već sukob dva ekstremizma. S jedne strane, islamofobije koju raspiruju ultrakonzervativne hrišćanske i jevrejske grupe, a s druge strane antiamerikanizma i antizapadnjaštva koje raspiruju radikalne islamističke grupe.
U tom raspirivanju mržnje podjednako su ekstremni i otrovni za čovečanstvo oni koji pale američke i izraelske zastave na protestima muslimana i, na primer, američka blogerka Pamela Geler koja je na deset stanica njujorškog metroa postavila postere na kojima piše: „U ratu između civilizovanog čoveka i divljaka, podržite civilizovanog. Podržite Izrael, porazite džihad”.
Što je najgore, zahvaljujući neaktivnosti vodećih političara i umerenih verskih lidera, ekstremistima dobro ide u njihovim naumima. Prema istraživanju iz 2011. godine uglednog instituta za istraživanje javnog mnjenja „Pju riserč”, među ispitanim nemuslimanima na Zapadu čak 58 odsto smatra muslimane fanaticima, dok oko 50 odsto njih veruje da su muslimani nasilni. S druge stane, više od 50 odsto ispitanih muslimana smatra da su Amerikanci i Evropljani nasilni, pohlepni i nemoralni.
Ovi poražavajući rezultati pokazuju da su u svojim aktivnostima uspeli pojedini radikalni hrišćanski aktivisti, poput Pamele Geler, za koje su muslimani obični ekstremisti i divljaci koji samo žele sveti rat. Uspeli su, međutim, i vođe radikalnih muslimanskih grupa koji su ubedili svoje sledbenike da je video-klip na „Jutjubu” zapravo dokaz da Amerika, Evropa, Izrael i uopšte hrišćansko-judaistički svet želi da uvredi islam i proroka Muhameda.
Pogrešno ocenjujući islam ali i pogrešno primenjujući principe muslimanske civilizacije u sadašnjici, obe strane suštinski dokazuju da ne znaju ni Kuran ni istoriju islama. Dokazuju da ne znaju da je prorok Muhamed prilikom formiranja prve muslimanske zajednice najpre proteran iz svetog grada Meke, ali da prilikom pobede i povratka u Meku nije promovisao osvetu. Muslimanski istoričari navode da je, prilikom povratka u Meku, prorok Muhamed proglasio dan milosti. Štaviše, istoričari dodaju da prorok Muhamed nije ubio ubicu svog strica Hamze, kao i da nije ni ubio niti uništio imovinu svojih neprijatelja.
Čini mi se da ima dovoljno dokaza da je islam podjednako miroljubiva religija kao što hrišćani smatraju da je hrišćanstvo.
Nenad Radičević
objavljeno: 30.09.2012
