Izvor: Politika, 27.Jul.2011, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Seče se gde je najtanje
Od male dinje možeš seći male kriške
Stigla su nas oskudna vremena, a nećemo izbeći ni nestašice ni nedoumice kuda i kako, kad nas je sve manje, a i imamo sve manje.
Moja generacija pamti i dobra vremena za kulturu, neke godine koje su mnogi moji savremenici nazivali Perikleovim dobom, kada smo, što se književnosti tiče, imali velike izdavače i velike honorare za objavljivane knjige, kada se nije plaćalo izdavačima da objave knjigu, kada smo imali reprezentativne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << časopise, revije, listove iz oblasti književnosti, kada smo živeli sa piscima iz prave lektire, kada smo mislili da će to trajati večno.
Valja priznati da smo siromašni i da smo sami za to krivi. Sve što nam se desilo, a nije bilo bez pomoći osmišljavača novog sveta, desilo se i uz našu potporu. To što za kulturu danas imamo malo novca, to je zato što ne stvaramo višak vrednosti, ne proizvodimo, ne koristimo naše blago koje nam je priroda darivala, što nam umiru sela, što nam se deca školuju po uzusima da nauče manje nego što bi naučili po starim pravilima i onom sistemu školstva, što smo prave vrednosti zamenili surogatima, što preuzimamo iz velikog sveta sve što je tamo već propalo, što nam je ,,Hari Poter” bolji od ,,Bašte sljezove boje”, što Ljubivoje Ršumović nije ministar za decu, omladinu i sport – to je sve zato što od male dinje možeš seći male kriške, a od velike dinje velike kriške.
Niko nama nije kriv što ne poštujemo ni naučne ni umetničke autoritete, kojih, srećom, još ima, što, čini mi se, nemamo strategiju razvoja, što svaka partija gleda da podmiri svoju vojsku, a ono što ostane – da podeli drugima, što ne mislimo dovoljno na mlade, koji su najveći kapital zemlje u razvoju. Nikada teže nije bilo mladim slikarima, piscima, muzičarima, kompozitorima, vajarima, pa i alternativcima, dabome – nema otkupa slika sa izložbi, otkup knjiga se tanji iz godine u godinu, na primer, starije generacije štite svoj zabran, u kojem su mladi mogući uljezi koji mogu da štrbnu od ionako posnog kolača. Svaka vlast ima svoje miljenike, a imala je i ona prethodna, i ona pre nje, u državi koja ima svaki dan nove nezaposlene i nije prioritetno da misli o kulturi.
Moglo bi se ovako kako sam započeo nabrajati o nevoljama pozorišnih, filmskih, muzeoloških, bibliotečkih uposlenika i lako bi se našlo argumenata da nije dobro i da bi valjalo učiniti nešto da bude bolje. Ipak, da budemo dobronamerni, a to se očekuje, valjda, od ljudi koji svojoj zemlji misle dobro – nije baš da se nije radilo i da nije bilo učinka u tzv. državnoj politici prema kulturi. Bilo je tu dobrih poteza, dobrog angažmana ministara i njihovih saradnika, dobrih namera da se pomogne vrhunskim sportistima i umetnicima, biće, nadam se, i pitanje slobodnih umetnika rešeno i izvan grada Beograda, festivali i smotre izmakli su se, srećom, i izvan Beograda, Niša i Novog Sada, u malim i malo većim našim gradovima objavljuju se ozbiljne edicije iz domena književnosti, dobitnici velikih književnih nagrada žive u Kraljevu, Čačku, Kragujevcu, Arilju, Lajkovcu, Kikindi, Požegi, i da ne nabrajam dalje.
Državna politika nije samo vlada i njeno Ministarstvo za kulturu, tu je Vlada APV, velika sredstva koja imaju veliki gradovi, a raspoređuju ih lokalni ministri ili članovi gradskih veća, biće da su veća ulaganja kumulativno sa ove druge strane. Dabome, moglo bi se zameriti i kreatorima ovog drugog tzv. stepena brige vlasti o kulturi, tu i tamo na neselektivnosti ili ličnoj selektivnosti, ali neko voli flautu, a neko gajde, pa ipak je dobro da se nagrade i pomognu oba svirača.
Nisam siguran da će nam u ovoj oblasti krenuti naglo nabolje i ako privreda stane na noge – toliko se namnožilo socijalnih problema da se mora misliti prvo na njihovo rešavanje. I meni je danas važniji opstanak narodnih kuhinja, nego objavljivanje ma i kapitalnih izdanja. Ako mislimo unapred, a moramo, prvo treba ustanoviti šta je obavezna lektira, a šta prateća, izborna, u našim osnovnim i srednjim školama, na svim jezicima, dabome, jer će oni kojima lektiru sada odaberemo određivati kako će Srbiji biti u drugoj polovini ovoga veka.
*Književnik iz Novog Sada
Pero Zubac
objavljeno: 27.07.2011
