Izvor: Vostok.rs, 20.Feb.2014, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Po čemu dešavanja u Ukrajini podsećaju na Srbiju 90-tih?
20.02.2014. -
Nemiri u Kijevu i na teritoriji čitave Ukrajine se nastavljaju. Žrtava ima sve više. Među njima su i mirni građani. Na početku su ove akcije bile planirane kao protest protiv aktuelne vlasti. Ali da li se mogu tako sada nazvati?
Sa ovim pitanjem smo se obratili srpskom politikologu, glavnom uredniku internet portala „Nova srpska politička misao“ Đorđu Vukadinoviću:
- >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Mislim da su događaji u centru Kijeva već odavno izašli iz onoga što se može nazvati protestima i demokratskim izražavanjem volje naroda. Prerasli su u otvorenu pobunu. Nije na poslednjem mestu i fašistički simboli iz vremena Drugog Svetskog rata. Njih je bilo mnogo. Više nego očigledno da je u pitanju otvoren pokušaj državnog udara, smene vlasti preusmeravanja spoljnopolitičkog kursa Ukrajine u jednom antiruskom pravcu. Da ne govorim o ljudskim žrtvama i direktnim oružanim napadima na policiju i organa reda i zgrade Vlade i Ministarstva. Ovo pokazuje da je verovatno to više i planirano. Dakle reč je o rušenju i vlasti, i institucija, a u velikoj meri čak i same Ukrajinske države. U nekom smislu to se radi po scenariju koji je već viđen u takozvanim baršunastim, ružičastim i drugim revolucijama koji smo gledali poslednjih petnaest godina u raznim delovima planete.
Svrstavajući ove događaje u revolucije, Đorđe Vukadinović je podsetio na događaje 90-tih godina u Srbiji: pokret Otpor, svrgavanje Miloševića, sve se, prema rečima našeg sagovornika odvijalo po istom scenariju:
Na sreću u Beogradu to je prošlo manje dramatično i bilo manje krvavo. Ono što je sigurno jasno da je uticaj zapadnih sila direktan i finansijski i logistički. U to nema nikakve sumnje. Zaključeno je sa 5. oktobrom i rušenjem Miloiševića. I ono što sad gledamo u Ukrajini opasnost je zaista velika. Prosto ne može se ignorisati s tim što prosto u Srbiji je to bilo manje krvavo. Delovi Miloševićevog vojnog i političkog aparata su bili prešli na drugu stranu. Verovatno bi slično krvopročiće bilo i u Beogradu. Ali to je izbegnuto. Ali u Ukrajini sve je dramatičnije i krvavije.
Broj žrtava nemira u Ukrajini već sada se broji desetinama. Činilo se da su predsednik države Viktor Janukovič i lideri opozicije dogovorili o primirju. Ali, ono je bilo narušeno: već je sledećeg jutra snajperista ranio 20 pripadnika policije. I uopšte, jesu li sada mogući pregovori kada gine toliko ljudi, time pre mirni građani?
Primirje je moguće ukoliko obe strane žele primirje i dogovor. Ja nisam siguran da je to u Kijevu i u Ukrajini slučaj. Naravno da je primirje i razgovor kao sredstvo za rešenje konflikta najpoželjnije i najbolje. Ali kako može govoriti sada o primirju kada su ti sukobi obnovljeni, kada se lije krv po ulicama Kijeva, kada vidimo da obični građani stradaju u tim protestima. Videli smo i evakuisane zgrade Parlamenta i Vlade Ukrajine. Moram priznati mene čudi jedan mazohistički stav predsednika Janukoviča koji stalno nudi nove pregovore sa liderima opozicije kada je jasno da u tim nemirima, tim protestom rukovode šefovi opozicije a njima rukovode zapadne diplomate, ambasade i ministarstva. Dakle o kakvom tu primirju može biti govora? Ja mislim da je neophodna intervencija za zavođenje reda u Kijevu i u drugim gradovima Ukrajine. A onda naravno politički dijalog.
Izvor: Glas Rusije
