Izvor: Politika, 10.Feb.2015, 09:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pla­ne­ta za­du­že­ni­ja ne­go pre kri­ze

Ogrom­na eko­nom­sko-fi­nan­sij­ka kri­za, ko­ja je svet za­plju­snu­la 2007. i 2008. go­di­ne, ja­sno je uka­za­la svim ve­li­kim svet­skim eko­no­mi­ja­ma da sve ima svo­ju ce­nu. Sve, pa i pra­vi kre­dit­ni bum ko­ji je obe­le­žio ne­ko­li­ko go­di­na uoči kri­ze, ka­da su vla­de, kor­po­ra­ci­je ali i obič­ni lju­di za­du­ži­va­li vi­še od svo­jih re­al­nih mo­guć­no­sti. Svet­ska pri­vre­da je ta­da skli­znu­la u re­ce­si­ju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a ve­ći­na vla­da, na­ro­či­to raz­vi­je­nih bo­ga­tih dr­ža­va, na­ja­vi­la je no­vu eko­nom­sku po­li­ti­ku ko­ja se ba­zi­ra­la na ve­ćoj šted­nji i sma­nje­nje jav­nog i pri­vat­nog za­du­ži­va­nja. Me­đu­tim, osam go­di­na od po­čet­ka kri­ze – ko­ja je u do­brom de­lu sve­ta već pro­šlost – ni­šta se ni­je pro­me­ni­lo. Svet ne sa­mo što ni­je kre­nuo pu­tem sma­nje­nja za­du­ži­va­nja ne­go je za­du­že­ni­ji još za do­dat­nih 57 hi­lja­da mi­li­jar­di do­la­ra. Šta­vi­še, za­du­že­nost u pro­šlog go­di­ni je tri pu­ta ve­ća od bru­to dru­štve­nog pro­iz­vo­da ce­le svet­ske eko­no­mi­je. Da­kle, fi­nan­sij­ski ba­lon je u od­no­su na 2007. još na­du­va­ni­ji i sa­mo je pi­ta­nje ka­da će i gde da puk­ne.

                                                                          +    +    +    +

Ka­da se fi­nan­sij­ski ba­lon ras­pu­kao 2007. go­di­ne, mno­gi su po­mi­sli­li da do­la­zi vre­me u ko­jem će vo­de­će eko­no­mi­je sve­ta mo­ra­ti da vo­de eko­nom­sku po­li­ti­ku za­sno­va­nu na re­al­ni­jim osno­va­ma. Me­đu­tim, re­zul­ta­ti naj­no­vi­jeg is­tra­ži­va­nja kon­sul­tant­ske ku­će „Me­kin­zi” uka­zu­ju da je svet pro­pu­stio šan­su da sma­nji du­go­ve i da su sve ve­li­ke pri­vre­de sve­ta da­nas znat­no za­du­že­ni­je ne­go na po­čet­ku fi­nan­sij­ske kri­ze 2007. go­di­ne.

Me­kin­zi­jev glo­bal­ni in­sti­tut is­pi­ti­vao je, ne sa­mo ko­li­ka je za­du­že­nost dr­ža­va, već i ko­li­ka je ukup­na za­du­že­nost po­je­di­nač­nih pri­vre­da u šta ula­zi i za­du­že­nost do­ma­ćin­sta­va, fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja i ne­fi­nan­sij­skih kor­po­ra­ci­ja. Upr­kos to­me što su vo­de­ći po­li­ti­ča­ri kra­jem pro­šle de­ce­ni­je in­si­sti­ra­li na to­me da je vre­me da se sma­nje za­du­ži­va­nja i što vi­še ot­pla­te već po­sto­je­ći du­go­vi, „Me­kin­zi” je utvr­dio da su se mi­nu­lih se­dam go­di­na upra­vo dr­ža­ve, to je­ste nji­ho­ve vla­de, naj­vi­še i naj­br­že za­du­ži­va­le.

„Vi­so­ka za­du­že­nost uspo­ra­va eko­nom­ski opo­ra­vak i po­ve­ća­va ri­zik za no­ve kri­ze”, ob­ja­šnja­va ko­a­u­tor­ka „Me­kin­zi­je­ve” stu­di­je Su­zan Land.

U dru­gom kvar­ta­lu 2014. dr­ža­ve, pred­u­ze­ća, fi­nan­sij­ski sek­tor i pri­vat­ni­ci u ce­lom sve­tu bi­li su za­du­že­ni sa 199 hi­lja­da mi­li­jar­di do­la­ra, što je po ta­da­šnjem kur­su bi­lo 145 hi­lja­da mi­li­jar­di evra, a bu­du­ći da je vred­nost evra u od­no­su na do­lar pa­la sa­da to iz­no­si 175 hi­lja­da mi­li­jar­di evra.

Is­tra­ži­va­či „Me­kin­zi­ja” su iz­ra­ču­na­li da to zna­či da je za­du­že­nost sve­ta 57 hi­lja­da mi­li­jar­di do­la­ra vi­ša ne­go pri­li­kom iz­bi­ja­nja fi­nan­sij­ske kri­ze 2007. go­di­ne. Šta­vi­še, u od­no­su na 2000. go­di­nu svet je sa­da za­du­že­ni­ji za bez­ma­lo dva i po pu­ta, a ukup­ni dug iz­no­si ne­ve­ro­vat­nih 286 od­sto bru­to dru­štve­nog pro­iz­vo­da (BDP) ce­log sve­ta.

Za naj­ve­ći udeo u tih do­dat­nih 57 hi­lja­da mi­li­jar­di do­la­ra za­du­že­nja za­slu­žne su vla­de dr­ža­va, ko­je su jav­ni dug po­di­gle za 25 hi­lja­da mi­li­jar­di, dok je fi­nan­sij­ski sek­tor sma­njio svo­ja du­go­va­nja, na­ro­či­to u SAD i još ne­kim ze­mlja­ma ja­ko po­go­đe­nim kri­zom.

„To je kao ba­lon. Uko­li­ko pri­ti­sne­te dug na jed­nom me­stu, on is­ka­če ne­gde dru­gde u si­ste­mu”, re­kao je za „Faj­nen­šel tajms” Ri­čard Dobs, je­dan od ko­a­u­to­ra is­tra­ži­va­nja.

Ono što de­lu­je za­bri­nja­va­ju­će je­ste či­nje­ni­ca da je od 47 ana­li­zi­ra­nih eko­no­mi­ja, sa­mo njih pet sma­nji­lo jav­ni dug. To su Izra­el, Egi­pat, Ru­mu­ni­ja, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja i Ar­gen­ti­na. Na­su­prot nji­ma, re­kor­de­ri u po­ve­ća­nju du­go­va­nja u pe­ri­o­du od 2007. do 2014. su Špa­ni­ja (72 pro­cent­na po­e­na), Ki­na (83 pro­cent­na po­e­na), Por­tu­ga­li­ja (100), Grč­ka (103), Sin­ga­pur (129) i Ir­ska (172)

Pre­ma oce­ni eko­nom­skih ana­li­ti­ča­ra, ovaj na­laz do­ka­zu­je za­što je bez­ma­lo ne­ve­ro­vat­no da će vr­hu­ška evro­zo­ne do­zvo­li­ti ot­pis grč­kih du­go­va, jer bi se oprost du­žnič­kih gre­ha si­gur­no pri­ja­vi­le i Ir­ska, Por­tu­ga­li­ja i Špa­ni­ja.

Ana­li­ti­ča­ri „Me­kin­zi­ja” tvr­de da što se ti­če dr­žav­nih du­go­va po­bolj­ša­nja usko­ro ne mo­gu oče­ki­va­ti. Me­đu­tim, oni is­ti­ču da u evro­zo­ni će po­sto­ja­ti tri iz­u­zet­ka ko­ja ne­će po­ve­ća­va­ti svo­je za­du­že­nje – oče­ki­va­no to je Ne­mač­ka, ali neo­če­ki­va­no za mno­ge to su Ir­ska i Grč­ka.

Iako Špa­ni­ji, Ja­pa­nu, Por­tu­ga­li­ji, Fran­cu­skoj, Ita­li­ji i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji pre­po­ru­ču­ju da sma­nje du­go­ve kroz re­zo­ve u jav­nom sek­to­ru i po­ve­ća­nje po­re­za, eks­per­ti „Me­kin­zi­ja” pri­zna­ju da bi te me­re mo­gle da ugro­ze eko­nom­ski rast tih ze­ma­lja.

Upra­vo to eko­nom­sko vr­zi­no ko­lo pro­tiv ko­jeg se iz­ri­či­to bo­ri no­va grč­ka vla­da Alek­si­sa Ci­pra­sa pod­sta­klo je i „Me­kin­zi” da kao „sve­že pri­stu­pe” su­ge­ri­še no­vi­ne u ot­pla­ta­ma hi­po­te­kar­nih kre­di­ta i dru­gih du­go­va u ko­ji­ma bi se bo­lje po­de­li ri­zik iz­me­đu du­žni­ka i po­ve­ri­o­ca.

Za raz­li­ku od ne­mač­kog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Vol­fgan­ga Šoj­blea, „Me­kin­zi” sma­tra da tre­ba di­sku­to­va­ti o to­me ka­ko bu­du­će kri­ze tre­ba spre­či­ti od­la­ga­njem ot­pla­te ili ćak ot­pi­som du­go­va i to kroz pro­gram „kvan­ti­ta­tiv­nog la­ba­vlje­nja” ko­je spro­vo­de cen­tral­na ban­ke. Ame­rič­ki kon­sul­tan­ti ti­me za­pra­vo pred­la­žu da dr­ža­ve štam­pa­ju pa­re i u jed­no­krat­nim pro­gra­mi­ma ot­ku­plju­ju ob­ve­zni­ce za­du­že­nih dr­ža­va. Baš ona­ko ka­ko je pred­sed­nik Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke Ma­rio Dra­gi na­me­ra­va da ra­di od mar­ta ka­da po­či­nje pro­gram upum­pa­va­nja 60 mi­li­jar­di evra me­seč­no u evro­zo­nu.

Osim to­ga, „Me­kin­zi” is­ti­če da ko­ri­sni re­zo­vi u jav­nom sek­to­ru, po­seb­no vi­so­ko za­du­že­nim dr­ža­va­ma kao što su Ja­pan, Ir­ska ili Sin­ga­pur, mo­gu iz­i­ski­va­ti i pri­va­ti­za­ci­ju dr­žav­ne imo­vi­ne, ve­će po­re­ze za bo­ga­te, li­be­ral­ni­ji od­nos pre­ma in­fla­ci­ji i „efi­ka­sni­je pro­gra­ma re­struk­tu­ri­ra­nja du­go­va”.

Ove pre­po­ru­ke bez­ma­lo li­če na do­bar deo zah­te­va no­va vla­de pre­za­du­že­ne Grč­ke ta­ko da ne ču­di ne­dav­na iz­ja­va no­vog grč­kog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Ja­ni­sa Va­ru­fa­ki­sa da u vre­me­ni­ma pri­vred­ne stag­na­ci­je oko­re­li ka­pi­ta­li­sti i ra­di­kal­ni le­vi­ča­ri po­sta­ju uje­di­nje­ni u svo­jim na­po­ri­ma da ura­de sve sa­mo da sma­nje oča­jan uti­caj pre­ve­li­kih du­go­va.

--------------------------------------------------------

Obič­ni lju­di – veliki dužnici

Se­dam dr­ža­va su u iz­ve­šta­ju „Me­kin­zi­ja” ozna­če­ne kao po­seb­no ra­nji­ve u po­gle­du du­go­va­nja „obič­nih lju­di”, to jest do­ma­ćin­sta­va. Ho­lan­di­ja, Šved­ska, Austra­li­ja, Ju­žna Ko­re­ja, Ma­le­zi­ja, Taj­land i Ka­na­da be­le­že za­bri­nja­va­ju­će vi­so­ke ko­e­fi­ci­jen­te ko­ji me­re du­go­va­nja u od­no­su na pri­ma­nja do­ma­ćin­sta­va. Ta­ko je ovaj ko­e­fi­ci­jent u Ka­na­di čak 163 od­sto, pri če­mu je 2007. go­di­ne bio 141 od­sto. Ono što je za Ka­na­đa­ne za­bri­nja­va­ju­će je­ste či­nje­ni­ca da je nji­ho­va za­du­že­nost u od­no­su na pri­ma­nja sa­mo ne­znat­no ma­nja u od­no­su na Gr­ke.

Kon­kret­no, Ka­na­đa­ni su uzi­ma­li kre­di­te da ku­pu­ju ku­će i sta­no­ve. Do­bra vest za njih je da je ce­na ne­kret­ni­na u Ka­na­di u pe­ri­o­du od 2007. do 2014. po­ra­sla za 28 od­sto, a Ka­na­đa­ni i da­lje u ve­li­kom bro­ju uspe­va­ju da ot­pla­ću­ju ra­te kre­di­ta.

„Go­di­na­ma su nam pri­ča­li ka­ko svet sma­nju­je za­du­ži­va­nje, od­no­sno ot­pla­ću­je svo­je du­go­ve. Ali iz­ve­štaj ’Me­kin­zi­ja’ po­tvr­đu­je su­prot­no. Za­pra­vo, svet je da­nas 50 bi­li­o­na do­la­ra du­blje u du­go­vi­ma ne­go što je bio pre fi­nan­sij­ske kri­ze”, iz­ve­sti­la je za ka­nad­ski Si-Bi-Es Aman­da Lang, eko­nom­ski ko­men­ta­tor.

S dru­ge stra­ne, do­ma­ćin­stva u Ir­skoj, Špa­ni­ji, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i SAD za­be­le­ži­la su pad ko­e­fi­ci­jen­ta za­du­že­no­sti u od­no­su na pri­ma­nja.

Ipak, eko­no­mi­ste vi­še bri­nu ze­mlje či­ji gra­đa­ni ni­su sma­nji­li za­du­že­nost ta­ko da is­ti­ču da su za te ze­mlje neo­p­hod­no mno­go flek­si­bil­ni­ji ugo­vo­ri o stam­be­nim kre­di­ti­ma, ja­sni­ja pra­vi­la o lič­nom ban­kro­tu i pre­ci­zni­ji stan­dar­di za po­zajm­lji­va­nje nov­ca.

N. Ra­di­če­vić

--------------------------------------------------------

Poverioci čekaju na pare iz Kine

Šangaj: polovina kineskog duga leži u kreditima za kupoprodaju zemljišta i novu gradnju (Foto Rojters)

„Svet­ska eko­no­mi­ja bi u sle­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na mo­gla da skli­zne u fi­nan­sij­sku kri­zu... go­ru od one 2008. go­di­ne ”, upo­zo­re­nje Gu­an Đi­an­zhon­ga, še­fa ki­ne­ske bo­ni­tet­ne agen­ci­je „Dan­gong” pre­ne­la je agen­ci­ja TASS.

Ras­tu­ći du­go­vi, ne­u­jed­na­čen pri­vred­ni raz­voj SAD, EU, Ki­ne i ne­kih dru­gih ze­ma­lja u eko­nom­skom uspo­nu, su po Gu­a­nu, glav­ni pod­stre­ka­či sle­de­ćeg „ve­o­ma iz­gled­nog” fi­nan­sij­skog uru­ša­va­nja sve­ta. 

„Kri­za se raz­ve­ja­va po­li­ti­kom na­glog do­štam­pa­va­nja nov­ca. Ceo svet će zbog to­ga pla­ti­ti ce­nu”, pred­vi­đa Gu­an.

Gu­an Đi­an­zhong ne na­vo­di ko­li­ki su „ras­tu­ći du­go­vi ” Ki­ne, ali po­zaj­mi­ce dru­ge na­ja­če eko­no­mi­je sve­ta uve­li­ko su te­ma na Za­pa­du.

Uku­pan ki­ne­ski dug ( dr­žav­ni, pri­vred­ni i pri­vat­nih li­ca) iz­no­si oko 18 bi­li­o­na do­la­ra, od­no­sno oko 200 pro­ce­na­ta BDP-a, na­vo­di ame­rič­ka agen­ci­ja „Blum­berg”. 

Ki­ne­ska eko­no­mi­ja je od 2007. go­di­ne po­ve­ća­la svo­je du­go­ve za 20, 8 bi­li­o­na do­la­ra, što je vi­še od tre­ći­ne ukup­nog svet­skog po­ra­sta du­go­va u tom pe­ri­o­du. Ki­ne­ski dug iz­no­si 285 od­sto BDP-a , tvr­di kon­sul­tant­ska ku­ća „Me­kin­zi” sa se­di­štem u Lon­do­nu. 

Šta god da je od ova dva po­da­tka – o du­go­vi­ma „azij­skog zma­ja”- bli­ski­je isti­ni, me­đu­na­rod­ne ber­ze i in­ve­sti­to­ri sla­žu se da je naj­ve­će post­kri­zno za­du­ži­va­nje Ki­ne ve­za­no za bum tr­ži­šta ne­kret­ni­na. 

Na­i­me, go­to­vo po­lo­vi­na ki­ne­skog du­ga le­ži u kre­di­ti­ma za ku­po­pro­da­ju ze­mlji­šta ( če­tvr­ti­na pri­ho­da ta­mo­šnjih lo­kal­nih upra­va oda­tle po­ti­če), i no­vu grad­nju.

Ka­ko će i ko­jim tem­pom Ki­na i Ki­ne­zi vra­ća­ti du­go­ve, ako se zna da je dru­ga na­ja­ča eko­no­mi­ja sve­ta na­kon si­lo­vi­tog uspo­na pro­šle de­ce­ni­je, sa­da ostva­ru­je naj­spo­ri­ji rast u po­sled­nje 24 go­di­ne? Di­le­ma ni­je od ju­če. 

U vre­me iz­bi­ja­nja glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze 2007. on­da­šnji ki­ne­ski pre­mi­jer Ven Đi­a­bao upo­zo­rio je na par­tij­skom kon­gre­su da je eko­no­mi­ja ze­mlje „ne­sta­bil­na, ne­ko­or­di­ni­sa­na i neo­dr­ži­va”, pre­no­si Blum­berg. 

Ki­na je u me­đu­vre­me­nu sa­ku­pi­la 3,9 bi­li­o­na do­la­ra de­vi­znih re­zer­vi : za­pad­ne ber­ze spe­ku­li­šu da bi u slu­ča­ju kra­ha ta­mo­šnjeg tr­ži­šta sta­no­grad­nje , do sred­sta­va mo­gao da bu­de upo­tre­bljen za spa­sa­va­nje ba­na­ka i pre­za­du­že­nih lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va. 

U me­đu­vre­me­nu, Pe­king ubr­za­va re­a­li­za­ci­ju 300 in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta ove go­di­ne po ce­ni od 1,12 bi­li­o­na do­la­ra. Vi­še od 18 mi­li­o­na Ki­ne­za je la­ne pre­šla iz se­o­skih u ur­ba­ne sre­di­ne, tra­že­ći bo­lje ži­vot­ne uslo­ve, iz­neo je ki­ne­ski pre­mi­jer Li Ke­đi­jang na Svet­skom eko­nom­skom fo­ru­mu u Da­vo­su pro­šlog me­se­ca. 

„Ki­ne­ska vla­da će po­ve­ća­ti po­dr­šku iz­grad­nji do­mo­va po pri­stu­pač­nim ce­na­ma za vi­še od 100 mi­li­o­na lju­di ko­ji još ži­ve u znat­no skrom­ni­jim uslo­vi­ma”, po­ru­čio je Ke­đi­jang.

Du­go­vi u me­đu­vre­me­nu mo­ra­ju da se vra­te. De­se­ti­ne „gra­do­va- du­ho­va”: na­pu­šte­nih na­kon grad­nje ili po­lu­do­vr­še­nih,... usred Ki­ne ko­šmar­ni su pod­set­ni­ci žu­strog in­ve­sti­ci­o­nog za­le­ta bez plan­skog po­kri­ća. 

T. Vu­jić  

objavljeno: 10.02.2015.

Nastavak na Politika...