Izvor: Politika, 29.Jul.2014, 11:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne brinite o brzini, već o veličini talasa koji dolazi
Nećemo da završimo kao neke od zemalja u našem okruženju
Naše zadatke, zadatke za mandat ove vlade podelio bih u šest grupa:
Stvaranje neuporedivo boljeg poslovnog ambijenta
Krenuli smo da menjamo stvari. Ponosim se što smo doneli Zakon o radu, za razliku od mnogih koji su se sakrili u mišje rupe, da nekoga negde ne naljute. Taj zakon predstavlja ugaoni kamen, kamen-temeljac za sve promene koje u Srbiji hoćemo da ostvarimo. Pre svega, promenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sopstvene svesti i pristupa radnim obavezama.
Stvarna i žestoka borba protiv sive ekonomije
Doneli smo novi zakon o poreskom postupku i administraciji, angažovali 400 novih poreskih inspektora i krenuli u ostvarenje onih prihoda koji državi po zakonu pripadaju. Prvi put, imaćemo temeljnu kontrolu i sankcionisanje neprijavljivanja zaposlenih i u privatnom sektoru. Takođe, bezbednosna agencija postigla je prve, naglašavam prve, ozbiljnije rezultate u borbi protiv šverca cigareta i rezanog duvana.
Suštinska reforma javnih preduzeća
Po mom sudu, ovo će predstavljati najveću muku i problem za srpsku državu, iako tako ne izgleda. Naime, ne samo da su državna preduzeća doživljavana kao partijske prćije, već niko nije vodio računa o tome da smo u prethodnim godinama od tih kompanija, kojima smo dali monopolski položaj i obavezu da zarađuju u ime države, napravili privredne bogalje kojima država daje novac kako bi mogli da prežive i očuvaju visoke plate svojih zaposlenih. U tom smislu, nije ni čudo što je u Srbiji san svakog mladog čoveka bio posao u nekom od javnih preduzeća, a ne sopstveni, inventivni biznis u kojem bi mogao da zarađuje mnogo više. Lakše je kad ne moraš da se trudiš i boriš, kada nisi na tržištu, a svakog meseca kaplje dobra, veoma dobra plata. Takvim odnosom su oštećeni i svi dobri i vredni radnici tih preduzeća, jer kao i mi političari, svi su strpani u isti koš. Zato, kreću smene i novi konkursi za izbor rukovodilaca u javnim preduzećima. Merilo uspeha biće rezultati, tj. smanjenje gubitaka i povećanje profita. I ništa više. I, to nije nikakva predstava, već teška borba da stvari pokrenete. Promene će biti intenzivne i u više koraka. Neće biti direktora koji su se srodili sa foteljom i funkcijom, a nekako, uvek su bežali od rezultata, a i rezultati od njih. Te promene, kreću, koliko danas.
Rešavanje problema tzv. preduzeća u restrukturiranju
Srbija za preduzeća u restrukturiranju, plus „Železara” i „Simpo”, koji samo formalno nemaju taj status, izdvaja više od 750 miliona evra godišnje. To je polovina fiskalnog deficita s kojim moramo da se izborimo u naredne tri godine. Upravo zato, na vladi smo izglasali i poslali u Skupštinu zakone o privatizaciji i stečaju, kako bismo konačno ušli u rešavanje problema koji su nam prethodnici ostavili ne trudeći se da te probleme sagledaju, a kamoli reše. Neko mora. Svuda gde je moguće da pronađemo strateškog partnera, svuda gde postoji bilo kakav biznis kejs, vlada će pomoći i subvencionisati opstanak preduzeća i zaposlenih u njemu. Tamo gde to nije moguće, radnicima ćemo platiti otpremnine, ali sistem u kojem se ne bavimo ekonomijom, već plaćamo socijalni mir bez ikakve, ili uz nedovoljnu privrednu aktivnost, vodi nas direktno u propast. I ta preduzeća, i te radnike i nas kao državu.
Uređenje javnih finansija i mere fiskalne konsolidacije
Politički najosetljivije pitanje. Ove mere, bilo da je reč o smanjenju plata u javnom sektoru, ili nečem drugom, imaju smisla samo u slučaju da sprovodimo sve ostale. U protivnom, te mere – neophodne zbog katastrofalne neodgovornosti prethodnih vlasti, koje su svoje probleme rešavale kupujući glasove parama naše dece, trošeći njihovu budućnost i obavezujući sve nas da uvećavamo dugove, kako bismo isplaćivali njihove političke promašaje – bile bi kontraproduktivne. Smanjile bi tražnju, a smanjenje fiskalnog deficita bilo bi samo kratkotrajno. Zato nam je potrebna odlučnost najvećeg dela društva da sprovede u delo plan reformi koji smo usvojili, jer u protivnom, suočićemo se samo sa još većim problemima i završiti kao neke od zemalja u našem okruženju.
Reforma javne administracije
U pripremi je zakon o planiranju i izgradnji koji bi trebalo da birokratske procedure svede na minimum i izdavanje građevinskih dozvola pretvori u brz, rutinski posao, ali to je samo jedna od stvari koje moramo da uradimo u promeni odnosa naše administracije prema građaninu. Mi u javnoj upravi dobro smo plaćeni od građana, i to moramo da vratimo većim trudom, zalaganjem, da budemo sluge narodu, a ne da narod doživljavamo kao one koji nama služe. Takođe, država sa tako slabim privatnim sektoromne može da izdrži ovako glomazan administrativni aparat i zato ćemo pokušati da, na pravičan način, oslobodimo upravu onih koji nedovoljno rade i onih koji su posao dobili zahvaljujući partijskoj pripadnosti, a ne zbog svoje stručnosti i znanja.
Uradili smo i druge stvari. Poslali smo u skupštinsku proceduru set medijskih zakona, preko banaka srpskoj privredi podelili, do sada, 700 miliona subvencionisanih kredita i time podržali likvidnost više od deset hiljada malih i srednjih preduzeća u Srbiji, doneli Zakon o obnovi zemlje i bez ijedne primedbe, zajedno sa partnerima iz Evrope i sveta, krenuli u obnovu energetskog sektora, putne infrastrukture, kuća koje su srušene, ili oštećene u majskim poplavama.
Put pred nama nije lak, i jedino napornim i posvećenim radom možemo da ispunimo naš san o stvaranju moderne srpske ekonomije, koja će stvoriti trajne uslove za istinski kvalitetan život čitavog društva.
I, na kraju, još jednom – ne radi ova vlada sve ovo, zbog neke imaginarne Evrope, zbog članstva u bilo kojoj organizaciji, niti zbog bilo kakvih snova o ujedinjenom svetu, ili nekom njegovom delu.
Mi, naravno i ja, imamo samo jedan san. Pristojnu, uređenu i zadovoljnu Srbiju.
I iste takve ljude u njoj.
Zato smo naučili, a naučićemo i druge, da najveći deo naše nesreće potiče iz sveopšte neostvarenosti. Iz činjenice da smo država u kojoj ljudi nisu zadovoljni sopstvenim životom, pa ni bilo čime drugim.
I da svi mi, cela ta grupa zaustavljenih, moramo jednom da se pokrenemo. Da iz lera prebacimo u brzinu.
I, kada se malo razmisli, samo smo to i uradili. Krenuli smo.
Zato, svim dušebrižnicima poručujem – ne brinite o brzini. Brinite o veličini talasa koji nailazi i koji je nezaustavljiv.
U njemu su svi oni koji hoće da rade, da se kreću, da idu napred i ka vrhovima. Oni, koji, posle toliko vremena, hoće, konačno, nešto da urade za sebe i svoj život. Tako će uraditi i nešto za Srbiju. Promeniće je.
Ubrzaj, Srbijo.
objavljeno: 29.07.2014.
