Izvor: Blic, 26.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mačoizam je muškarcima došao glave
Mačoizam je muškarcima došao glave
Kultura je u svojoj celini podignuta na muškoj, jutarnjoj erekciji, predstavlja njen produžetak, dopunu, zavet, bolje rečeno - komentar. Puškin je jutarnja erekcija u liku ruskog pesnika. Vermer i Pikaso - njeni dvojnici. Dante - njena komedija. Prust - višetomno sećanje na jutarnju erekciju. Šubert - njen muzički ekvivalent. Kant - njena erupcija. Kafka - prekinuta polucija. Jutarnja erekcija je stanje čiste, ničim pomućene vitalnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Za svakoga ko je drži u ruci to je provera kvaliteta života. Jutarnja erekcija je Božiji prst - napisao je kontroverzni ruski pisac Viktor Jerofejev u zbirci eseja 'Muškarci' koju je upravo za ovogodišnji sajam objavila izdavačka kuća 'Plato', koja je, zajedno sa 'Geopoetikom' i njegov domaćin na Sajmu knjiga. Svetsku popularnost doneo mu je roman 'Ruska lepotica', a kod nas su mu pre ovih eseja objavljene još tri knjige 'Ruski cvetovi zla', 'Anino telo ili kraj ruske avangarde' i 'Enciklopedija ruske duše'.
Vaše pisanje je vrlo kontroverzno bez obzira šta vam je tema. Javnost je u odnosu na vaše stvaralaštvo podeljena i neretko šokirana. Ne mislite li da je upravo kontroverznost ključna odlika savremenog trenutka i načina života?
- Sve zavisi od pozicije sa koje posmatramo stvari. Postoje ljudi koji smatraju da je svet kontroverzan i iščašen, a postoje i oni koji misle da je baš onakav kakav treba da bude. Sve zavisi od stepena idiotizma.
Stepena idiotizma?!
- Da, stepena idiotizma. Jer, po mom sudu, jako je teško smatrati ovaj svet normalnim.
Zašto?
- Pojednostavljeno govoreći, rekao bih da nisu ujednačeni moralni kriterijumi. Oni se, snagom ledenih bregova, sudaraju i izazivaju najrazličitije konflikte - od najobičnijih i svakodnevnih do katastrofa koje možemo da vidimo na raznim stranama sveta.
U svojim delima bivate, istina, duhoviti ali i često veoma gorki, čak otrovni?
- Nisam ja ni tako gorak ni tako otrovan, odnosno nije mi to namera. Jednostavno, takva je stvarnost. Znate, kada fotograf snima on može da napravi veoma mučnu i tešku fotografija, ali nije on kriv. Pa, takvo je stanje stvari. Ako je iko kriv onda je to stvarnost. Vidite, kada mene, na primer, neko fotografiše mamurnog to znači da je to moj mamurluk, a ne fotografov.
Vaše su knjige, pogotovo 'Enciklopedija ruske duše', previle čitave bure u ruskoj javnosti. A kako vi gledate na današnji trenutak u Rusiji?
- Mi živimo u društvu sa veoma otvorenom budućnošću, ali to je kao da živite u sobi sa širom otvorenim prozorima. Prvo što može da vas zadesi to je da dođe do velike promaje, a može se desiti i da skočite kroz prozor. Zaista živimo u svetu u kome se apsolutno ne zna šta će sutra biti, čak ni približno. To je, naravno, sa jedne strane, primamljivo i intrigantno, ali, s druge, stvara i osećanje velike zabrinutosti.
Šta vas lično brine?
- Na različitim nivoima različite stvari. Ali, ostavimo to po strani ili na margini.
Na primer, s obzirom na nadahnute eseje o muškarcima, šta vas brine u odnosima između muškaraca i žena?
- Čini mi se da su se muškarci izgubili u ovom svetu. Trebalo je da se sklone sa te mačoističke pozicije. Ona im je došla glave. Doduše, oni su se poprilično odmakli od te uloge, ali nigde nisu stigli. Pomešale su se uloge polova, odnosno među polovima. Tako je došlo do konfuzije i do zbunjenosti koja je, iskreno govoreći, jako smešna, pa je takva i knjiga.
Nije li to knjiga koja skandalizuje izvestan broj žena?
- Znate, da bi se neki stereotipi razbili stvari treba dovesti do apsurda. To pravilo se odnosi na sve segmente života pa i na odnose među polovima. Vidite, ostavljena žena je odavno postala objekat umetničkog prikazivanja, pa čak i svojevrstan kulturni fenomen. A ostavljeni muškarac nije. Znate li uopšte kroz koje i kakve sve faze prolazi ostavljeni muškarac!? Pri tom smo svedoci da gotovo svi njegovi gestovi, koje je sklon u tim trenucima da napravi, bivaju smešni, nespretni, predmet poruge, ovakvi ili onakvi.
S obzirom da ste veoma prevođen pisac, kako vas prihvata Zapad?
- Najslikovitiji primer koji govori o mom mestu u književnosti je činjenica da su me pozvali u Stokholm na jubilej Nobelove nagrade. Tada sam održao predavanje u istoj hali u kojoj nobelovci dobijaju svoja priznanja. Bilo je to slovo o tradiciji i antitradiciji u ruskoj književnosti. Nobelov komitet je čak upriličio večeru u moju čast i bio sam smešten u hotelu gde odsedaju dobitnici ove velike nagrade.
Jedna od prvih vaših knjiga sa kojima se ovdašnja čitalačka publika srela je 'Anino telo ili kraj ruske avangarde'. Dakle, ukratko kakav je kraj ruske avangarde?
- Kakvo je Anino telo takav je i kraj ruske avangarde. A ono je istovremeno sasvim različito. I seksipilno je i skoro je leš. Tatjana Nježić
