Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gomila kamenja
A beli mermer, šta je bilo sa njim? On je nestao. Potonuo je sasvim. Otišao je tamo odakle je i došao
Milan Tlačinac nije samo predsednik opštine. On se Čukaricom bavi na jedan stvarno poseban način. Budući da je po vokaciji istoričar, veoma se zanima za povest te padine. Zna niz veoma zanimljivih događaja i podataka koje, inače, nekog ko nije pasionirani tragač za izgubljenim kamičcima mozaika iz prošlosti ne bi uopšte zanimali. Pokazao mi je nekoliko retkih fotografija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvih doseljenika na Čukaricu, početke industrije, ispričao mi je kako su njeni stanovnici izborili status opštine i otcepljenje od mnogo većeg i moćnijeg Žarkova.
Ispričao mi je i čudnu priču o jednoj gomili kamenja. Radi se o belom mermeru koji potiče sa Venčaca. Taj plemeniti ukrasni kamen predstavljao je građu za nesuđenu fontanu koja je po projektu Ivana Meštrovića pre tačno sto godina trebalo da bude postavljena na Terazijama. Radilo se o nekim impresivnim slonovima koji su nosili telo fontane (precizni nacrti postoje u Zagrebu) iznad kojih se uzdizao kip Pobednika.
Pobednik je, kao što je poznato, bio potpuno nag, sa svim onim što je ta činjenica podrazumevala, pa je ustalasano javno mnjenje Beograda, sa nekoliko vatrenih braniteljki javnog morala na čelu, uspelo da spreči da se nešto tako skaredno postavi „nasred Terazija”. Pobednik je tako premešten na Kalemegdan, okrenut svojim najubojitijim delom tela prema Austriji, a kamenje predviđeno za vodoskok ostalo je neupotrebljeno.
Nekako u to vreme je izbio Prvi svetski rat,a Pobednik, uprkos pretećoj pozi, nije uspeo da stane na put okupatorima. Nemački general Makenzen, posle osvajanja Beograda, pronašao je pomenutu gomilu dragocene kamene građe i od nje u Košutnjaku, na mestu sa koga se pružao izvanredan pogled na poprište bitaka koje su vođene, načinio monumentalni spomenik u obliku piramide, spomen kosturnicu nemačkim vojnicima palimu osvajanju Beograda. Ostatak mermera je upotrebio za krstove na Nemačkom groblju koje se pružalo niže niz padinu, sve do skijališta koje i dan-danas služi svojoj svrsi. Tom prilikom je učinio i nešto sasvim posebno i neuobičajeno. Upotrebivši jedan masivni granitni blok podigao je i spomenik svojim protivnicima, braniocima Beograda, srpskim vojnicima koji su junački izginuli. Reči pune poštovanja prema hrabrom protivniku ne citiram jer to nije predmet interesovanja ove priče.
Tokom Drugog svetskog rata Nemačko groblje je služilo onome što je sadržano u njenom imenu: tu su sahranjivani nemački vojnici. Posle oslobođenja ono je sravnjeno sa zemljom, spomen kosturnica je nekako preživela (ne i eroziju) a sa granitnim blokom nije se znalo šta da se radi. S jedne strane, on je svedočio o hrabrosti srpske vojske ali, sa druge, prefiks srpski u to doba nije bio baš mnogo u modi. Povrh svega, širokogrudost nemačkog generala Mekenzena delovala je nekako sumnjivo. Zato je taj kamen ostao zabašuren u korovu i kamufliran svakojakim đubretom.
Mermer od koga su načinjeni krstovi premešten je nizbrdo, u Topčiderski kamenolom, poznat još kao Mašin majdan. On je nastao kopanjem građe za obližnje velelepne vile na Dedinju. Nova vlast je, zbog navodne akustičnosti rupe koja je zjapila u brdu, a verovatno i iz ideoloških razloga, 1947. godinetu sagradila Topčidersku letnju pozornicu. Mermer sa Nemačkog groblja je poslužio za popločavanje poda. Namera je bila da se na njoj organizuje zabava za najšire mase, od koncerata, priredbi, do bioskopskih predstava.
Iz nekog razloga, ta velelepna bina nikada nije zaživela. Uvek je bila poluprazna, iako je prevoz tramvajem bio obezbeđen. Nije vredelo ni to što se sve jako lepo čulo a u letnjim noćima se zaljubljenim parovima iz poslednjih redova nudila svežina topčiderskihplatana. Interesovanje za provod na letnjoj pozornici sve je više opadalo, klupe su počele da propadaju a pod je, iz nekog razloga, počeo polako datone. Neki kažu zbog krečnjačke podloge,a drugi zbog toga što je kamenolom posle rata poslužio kao masovna grobnica. Kako bilo, letnja pozornica je napuštena i postala je, ako izuzmemo mnoštvo zmija, idealni poligon za vežbu alpinista.
A beli mermer, šta je bilo sa njim? On je nestao. Potonuo je sasvim. Otišao jetamo odakle je i došao.
Goran Marković
objavljeno: 21.10.2011.
