Izvor: NoviMagazin.rs, 14.Dec.2018, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fabrici: 2018. dobra godina, ali Srbija ima još posla u evrointegracijama
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je danas u Beogradu da je 2018. bila važna godina za evrointegracije Srbije, ali da ima još mnogo posla da se uradi.
Pre otvaranja panel diskusije "Od Austrije do Rumunije - Kakvi su izgledi za proširenje Unije koja se bavi sobom", Fabrici je naveo da je potrebno još dosta napretka u oblasti vladavine prava, ali i ekonomskih reformi.
On je izjavio da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je politika proširenja jedan od ključnih elemenata spoljne politike EU i da se očekuje da će integracija Zapadnog Balkana biti na dnevnom redu rumunskog predsedavanja Unijom.
Fabrici je na panelu ponovio da EU "želi da očuva duh proširenja" i da je to pitanje visoko na listi prioriteta Saveta Evrope.
On je ocenio da je strategija Evropske komisije da zemlje Zapadnog Balkana budu više uključene u kreiranje evropskih politika, zapravo želja da se pošalje signal da je proširenje jedna od najuspešnijih politika Unije i da treba nastaviti dalje u tom pravcu.
Prema njegovim rečima, Srbija je imala korist od probuđen pažnje Unije za Zapadni Balkan, ali je istakao da reforme moraju da se nastave i da nije bitan samo broj otvorenih poglavlja, već i način na koji se usvojeno sprovodi, zbog čega napredak poglavlja mora da se prati i u praksi.
"Pristupanje EU je sjajna prilika za one koji žele da postanu deo porodice, da se transformišu na najbolji način", kazao je Fabrici i istakao je da će EU pomoći da se taj proces pogura napred.
Šef Delegacije EU u Srbiji smatra da je regioanlna saradnja ključna za napredak, jer "što je region više integrisan, lakše će se integrisati u EU".
Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević kazala je da je na putu EU integrcija najvažnije sprovođenje reformi na čemu Srbija intenzivno radi.
Ona je navela da je već počelo da se radi na reviziji akcionog plana za poglavlja 23. i 24, koja ukjučuje i pokazatelje za praćenje ispunjenost tog plana, što bi trebalo da bude završeno tokom predsedavanja Rumunije Savetom Evrope.
"Očekujem i dalje najveću moguću pomoć od predsedavajućih Savetom Evrope, naročito od zemlje suseda koja ima više razumevanja za dešavanja na Balkanu", rekla je ona.
Miščević je Austriji, kao odlazećoj predsedavajućoj Saveta Evrope, zahvalila na pomoći i preduzetim inicijativama, navodeći da "ništa manje ne očekuje od Rumunuje" koja preuzima šestomesečno predsedavanje 1. januara 2019. godine.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa rekla je da je njena zemlja posvećena da Zapadni Balkan zadrži u fokusu EU kao i da podržava evrointegracije Srbije.
Ona je ohrabrila nastavak reformi u Srbiji i pozvala na njihovo ubrzavanje, jer kako je navela, "reforme se ne sprovode zbog EU nego zbog Srbije".
Popa je ponovila da njena zemlja ne priznaje Kosovo, ali da podržava dijalog Beograda i Prištine koji je važan deo procesa približavanja EU i da očekuje i ohrabruje postizanje rešenja.
Prema nenim rečima, među prioritetima budućeg predsedavanja Savetom Evrope, u okviru sprovođenja spoljne politike, Rumunija je upisala i proširenje na Zapadni Balkan, sa ciljem da se održi "zamah proširenja" i da se nastavi ono što su kao prethodni predsedavajući uradile Bugarska i Austrija.
Ambasador Austrije Nikolas Luteroti je rekao da je njegova zemlja zadovoljna zbog otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Srbijom kao i zbog toga što je u 2018. bilo više poseta na visokom nivou između Srbije i Austrije.
On je naveo da je Austrija tokom svog predsedavanja radila na bezbednosti i snazi EU, ali da je i Zapadni Balkan bio važan i da postoji interes za proširenje EU.
I Luteroti je izrazio podršku evrointegracijama.
Predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović je rekao da naredna godina neće biti povoljna u kontekstu proširenja EU zbog izbora za Evropski parlament, usvajanja budžeta EU i drugih stvari.
To zatišje, međutim, nije razlog da se zemlje kandidati obeshrabre, naveo je Majstorović i dodao da su "cilj reforme a ne samo članstvo u EU" i da treba iskoristiti vreme za reforme u oblasti vladavine prava.
Vojska Kosova samo u skladu s ustavom
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je u Beogradu da stvaranje vojske Kosova treba da bude dugoročan proces i u skladu s ustavom Kosova, ali da to ne znači da je današnje glasanje u kosovskom parlamentu protivno ustavu.
"Naš stav je jasan. EU deli mišljenje NATO da transformacija mora da bude inkluzivna, dugoročna i u skladu s ustavom Kosova", rekao je Fabrici i dodao da Brisel poziva Prištinu da poštuje sporazume koje je postigla s EU 2013. godine.
Na pitanje da li to znači da današnje glasanje u skupštini Kosova protivno ustavu, Fabrici je odgovorio odrečno.
"Ne kažem da je protivno, kažem da će biti glasanja i sačekaćemo ishod. Naš stav je jasan, proces mora da bude inkluzivan, dugoročan i u skladu s ustavom Kosova.
Fabrici je odgovarajući na pitanja novinara naveo da su takse koje je Priština uvela na robu iz Srbije i BiH protivne CEFTA i duhu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Prema njegovim rečima, evropski komesar za proširenje Johanes Han je tokom prošlonedeljne posete Beogradu i Prištini pozvao na ukidanje taksi i predložio pregovore o trgovinskim pitanjima.
Fabrici je naveo i da je EU spremna da i dalje posreduje u dijalogu Beograda i Prištine.
