Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Nov.2016, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Vladinih sto dana
Ko voli aritmetičku tačnost može izračunati da će u subotu 19. novembra koaliciona Vlada Aleksandra Vučića, formirana 11. avgusta ove godine nakon prevremenih aprilskih parlamentarnih izbora, navršiti famoznih “prvih sto dana”, što je uobičajeni povod da se iznesu prvi utisci o njenom startnom razdoblju.
Istina, u ovom slučaju, kako je reč o “vladi kontinuiteta”, to jest o vladi koju predvodi i dotadašnji premijer i koja u sastavu nominalno ima predstavnike >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << deset političkih stranaka, praktično istih onih koje su ulazile i u prethodni sastav vlade – teško se ovih “prvih sto dana” može razdvojiti od blizu 1.500 dana, koliko već traje dominacija Aleksandra Vučića u izvršnoj vlasti.
Tu, zapravo, ocenu da je reč o “vladi kontinuiteta” potvrđuje i njenih “prvih sto dana”. Naime, i kad je reč o strategiji i kad je reč o taktici, moglo bi se reći da “najnovija Vučićeva vlada” ne menja ništa bitno u odnosu na raniju praksu i orijentaciju, mada bi se štošta imalo promeniti, kako bi Srbija brže krenula na put napretka i u evropske integracije. A pre svega kako bi se razvejao utisak da sama Vlada stalno proizvodi nestabilnost u zemlji, neprestanim vatrometom obaveštajnih, policijskih i anticivilizacijskih afera, zbog kojih niko ni u šta nije siguran. Kad se “crna hronika” politički instrumentalizuje do te mere, kakvu sada imamo u zemlji, onda se takva taktika vraća kao bumerang, pa se nameće utisak da vlada koja nije u stanju ni sebe da sačuva, tim pre neće moći da sačuva ni mir i bezbednost nijednog građanina.
Pri proceni učinka u prvih sto dana treba imati u vidu da mnoge međunarodne okolnosti ni ovog puta nisu išle naruku Vladi Srbije. “Kriza koncepcije EU” nakon Bregzita i daljeg rastezanja Sirijske krize, pa i nakon trijumfa navodnog Trampovog “novog američkog izolacionizma” (hoće li ga doista biti, tek ćemo videti) – i dalje je daleko od nekog jasnog plana razrešenja. U takvoj situaciji navala starih “proruskih”, to jest antievropskih ispada je tolika da ne mogu da joj odole i najviši državni funkcioneri, uključujući i starog-novog ministra spoljnih poslova iz same Vlade.
Dobra vest je, kad je reč o spoljnopolitičkom pozicioniranju Vlade u prvih sto dana, da je Briselski proces čini se “otkočen” sporazumom o telekomunikacijama, koji je utanačen poslednjih dana (a koji će, što je takođe dobra vest, ubrzati privatizaciju našeg Telekoma, pa nek se novi vlasnici dalje bakću s kosovskim vlastima). Taj pomak iz Brisela može da znači da je premijer Vučić spreman da nastavi, “korak po korak”, proevropsku politiku, makar koliko ga to, naizgled, koštalo na domaćem političkom terenu. Uzgred, mislim da je strah od visine te “političke cene” koja se mora platiti na unutrašnjem rejtingu – preuveličan i da su Šešelj, Dveri i novi korisnici “kosovskog političkog resursa” iz drugih političkih stranaka “tigrovi od papira”. Opasniji su oponenti Evropi oni koji zasad kriju svoja temeljna uverenja unutar vladajuće koalicije, pa i same vladajuće Srpske napredne stranke.
U prvih sto dana Vlade odnosi sa većinom suseda praktično nisu krenuli u boljem pravcu, uprkos izvesnom smirivanju tenzija sa Hrvatskom i nedavnoj dobro intoniranoj poseti premijera Slovenije. Jer, Vlada Srbije na službenoj sceni pokušava da deluje pomirljivo, ali se istovremeno ne distancira od stalnih provala buke i besa prema gotovo svim komšijskim državama u, inače, veoma “suženoj javnosti” (čak se stiče utisak da sama Vlada, ponekad, podstiče stare pizme preko tabloidnih medija, koje listom kontroliše). Naročito zabrinjava “legalizacija prostakluka” i u međunarodnim stvarima, što obično izaziva i mnogo nepotrebne državne štete.
Glavni uspeh Vučićeve vlade u proteklih sto dana ostvaren je u pogledu očuvanja aranžmana sa MMF-om i sprovođenja fiskalne konsolidacije, ukoliko bord direktora u decembru prihvati mišljenje svoje Misije (nakon nedavnih pregovora u Beogradu) da petu i šestu reviziju tog sporazuma treba oceniti pozitivnom ocenom. Taj uspeh ne bi trebalo potcenjivati, mada će on verovatno biti umanjen decembarskim “čišćenjem stola”, to jest uobičajenom isplatom “neočekivanih računa” koji se uvek nagomilaju krajem svake godine.
