Izvor: Blic, 26.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diletanti kastriraju umetnost
Diletanti kastriraju umetnost
Dramska spisateljica Milena Marković ima, kako kaže, 'razloga za ponos', s obzirom na to da u ovom trenutku dve možda najvažnije pozorišne institucije istovremeno rade dva njena komada.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u toku su probe njenog komada 'Brod za lutke' koji režira Slobodan Unkovski, jedan od najznačajnijih reditelja ex YU prostora, dok će u Srpskom narodnom pozorištu, u okviru ovogodišnjeg Sterijinog pozorja, premijerno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti izvedena predstava 'Nahod Simeon', prema komadu koji je takođe pisala Milena Marković. Ona kaže da je to bio sticaj okolnosti. 'Meni čak negde i ne odgovora, ne prenemažem se nego stvarno, jer ne mogu obe stvari da proživim, a ja živim za to. Zato ne volim jalove diletante kojih ima dosta u ovim smutnim vremenima, ne puštaju krv ni za šta, cure im bale i cere se sa strane. To su u bajci ona braća glupog Ivanuške koja hoće da podvale a nemaju čudo. Kako je uopšte došlo do vaše saradnje sa SNP i Pozorjem, čija je to bila ideja?
- Pozvali su me iz Srpskog narodnog pozorišta, u ime Pozorja, da napišem originalnu dramu koja može da ima izvesnu kopču sa Sterijom. Setila sam se 'Nahoda Simeona', Sterijine tragedije koju je napisao po motivima narodne pesme Nahod Simeon. Praizvedba moje drame u Srpskom narodnom pozorištu posvećena je jubileju, 200. godišnjici rođenja Jovana Sterije Popovića. Inače, svet u toj drami je izmišljen, marginalan sadašnji i poetski. Predstavu režira Tomi Janežič. Komad 'Nahod Simeon' sadrži dosta pesama, možda songova, skoro da liči na libreto za mjuzikl?
- To nije mjuzikl niti ima osobine libreta. To je poetska drama u kojoj postoje songovi koji su u formi monologa, ne ispovednog kao kod mjuzikla, nego kao komentar na situaciju koja prethodi. Po mom mišljenju, pre se može naći veza sa Brehtom i Fazbinderom nego sa mjuziklom. Ja sam sada u fazi kada radim songove, to me uzbuđuje.
Koliko je za odluku da radite ovu priču o Simeonu bilo važno to što je reč o Steriji?
- Za mene je bila velika čast da učestvujem u jubileju i da uradim narudžbinu za Srpsko narodno pozorište. Međutim, da nisam našla svoju priču u svemu tome, jer Nahod sam ja, ne bih pisala pošto-poto. A koliko je bilo važno to što skoro svaki dan pronađu neko dete u nekom žbunu širom Srbije?
- I jeste i nije. Nema moralisanja u Nahodu. Svi smo mi napušteni na ovaj ili onaj način. Nahod je priča o radosti življenja, o žudnji za životom. Tu ima tragične greške, priče o završavanju kruga, o celovitosti, za kojom je svako ljudsko biće u potrazi. To je i pevanje dok se tone u živo blato. Koliko je bilo važno to što mogu da se povežu Sterija i današnja Srbija?
- Nisam se bavila Sterijom i današnjom Srbijom. Ta priča može da se dešava i u brazilskoj faveli. U tom smislu da je reč o ljudima u rupi, na margini sveta, odbačenim, nepostojećim. Simeon je ispaštao za svoj greh iz neznanja, ostali nisu iako su znali za svoj greh. Da li je to naravoučenije?
- Nema naravoučenija. Kakvo crno naravoučenije. Moral seče muda umetnosti. Naravoučenije može biti samo ono - ne sudi. Svi su i zlato i blato.
Kada je reč o 'Brodu', ponovo zajedno vi, Unkovski i JDP.
- Ja sam presrećna zbog te kombinacije. Sujeverna sam, imam velika očekivanja i dobar osećaj, ali pošto sam unutra, na probama sam, ne mogu da dozvolim sebi da pričam o tome.
Samo mogu reći da uživam u radu, a uživaju i glumci pored Unkovskog. Zašto su u 'Brodu za lutke' junaci zapravo likovi iz bajki: Alisa, Snežana, princeze, veštica, medvedići, loši momci su patuljci?
- Strukturu mogu da objasnim, samo dramu i njene slojeve nema potrebe da objašnjavam. Izašla je moja knjiga drama, pa može da se lepo pročita. Reč je, znači, o životu jedne žene, umetnice, ispričanom kroz razne bajke. Bajke su jedna surova inicijacija u svet odraslih, senzualne su, krvave i imaju pagansku simboliku obnavljanja. Toga ima i ovde. U vašim novim komadima ima mnogo seksa.
- Ima mnogo smrti, a seksa nikad dovoljno. Utisak je da vam ide, pozorišta vas igraju, napisali ste dva scenarija za filmove 'Sutra ujutu' i 'Beli, beli svet'. Kako se dramski pisac danas snalazi u Srbiji?
- Živuckam, ali neizvesnost je velika. Sada ide, a kako će da bude, ne znam, bilo je teško, jako teško. I biće opet teško. Umetnost je nezaštićena vrsta. Željko Jovanović
