Izvor: Blic, 17.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bora je bio emotivna bomba
Bora je bio emotivna bomba
Nedavno je u jednom beogradskom dvorištu u Birčaninovoj ulici pala poslednja klapa TV filma 'Bora pod okupacijom' rađenog po scenariju Jove Radulovića a u režiji Miška Milojevića.
U ovoj priči - satkanoj od činjenica začinjenih fikcijom - koja prati život srpskog klasika Bore Stankovića u okupiranom Beogradu od 1916. do oslobođenja 1918, angažovano je više od 100 statista i dvadesetak vrsnih glumačkih imena među kojima su i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Anita Mančić, Dragan Mićanović, Pera Kralj, Svetislav Bule Goncić, Aleksandra Simić, Feđa Stojanović, Andrej Šepetkovski i drugi. Naslovnu ulogu tumači Nebojša Ljubišić koji govoreći o svom viđenju lika koji igra za 'Blic' kaže: 'Ponovo sam pred snimanje iščitavao njegova dela. Utisak koji čovek stekne na osnovu samo nekoliko strana jeste da je Bora Stanković - emotivna bomba. Biće prebogato emocijama. Znamo da je rastao bez roditelja, da ga je odgajila baka i da je, nazovimo to tako, posmatrao svet kao siroče. Sve što je pisao odiše obiljem osećajnosti. Neću da krijem: čitajući ga, otiskujući se u svet njegovih pripovesti ponekad nisam mogao da zadržim suze. Jedna od stvari koja je briljantna kad je on u pitanju jeste ta svedena, kratka forma. Na samo nekoliko stranica priče smestiti toliku količinu emocija! Ostavio je na mene snažan utisak čoveka koji širom otvorenih očiju i još otvorenijeg srca gleda svet čak i kad ga ovaj ranjava. A kao takav, s čestitim pristupom životu i radu, naravno da je morao biti šiban od života, pogotovo od sredine. No, s druge strane, ili principijelno gledano, uz ove ili one razlike u nijansama to je sudbina umetnika uopšte. Hoćete da kažete da je i danas tako?
- Od vajkada se to ponavlja, a i ponavljaće se... Ne znam zašto je tako. Nekako ne mogu da verujem da to ima veze samo sa ovim prostorima, sve mislim: možda se ovde samo više vidi. Ne želim da verujem da smo mi manje kvalitetan narod od ostalih. Ali, demantuju me raznorazni političari, oni koji su zaduženi da brinu o nama običnim smrtnicima. Jer, većinu svojih velikih ljudi, ne samo pisaca i umetnika nego i vrhunskih sportista, stručnjaka, naučnika... drže što je moguće više skrajnute, na marginama. I čovek se svaki čas uverava u to da se ovde najteže oprašta uspeh. Ne mislim samo na količinu novca već i na uspeh u smislu toga da čovek bude čestit, pošten a darovit. Ne znam dokle će trajati taj teror (ispod)prosečnosti. Njegovi su motiv i mehanizam jasni, ali rezultat... bogami... No, sve je to Bora na svojoj koži osetio. Film daje i atmosferu u okupiranom Beogradu, Borinu poziciju u njemu, odnos sa Milanom Ogrizovićem, glavnim urednikom tada okupacijskih 'Beogradskih novina' u kojima je Bora pisao...
- Milan Ogrizović je, da kažemo, minorna pojava u književnosti. Ali, taj čovek skromnog dara koji je doveden od tadašnjih vlasti na uredničko mesto prepoznao je u Bori Stankoviću nešto što cela sredina nije htela da prizna i, uprkos njihovom povremenom nerazumevanju, doveo ga u Beograd, vratio ženi i deci, dao mu posao - jednom rečju: omogućio mu egzistenciju.
Nešto poput priče o Mocartu i Salijeriju po viđenju P. Šefera?
- Tako nekako, s tim što je Salijeri u ovom slučaju mnogo više cela nacija nego Ogrizović. Činjenice govore da mu on kao urednik nije mnogo sugerisao o čemu će pisati. E sad, najverovatnije da Boru čaršija nije prihvatila jer je on posmatrajući Beograd sagledavao i kako ko živi, čak odlično živi pod ratnim okolnostima i o tome pisao. Imate u tekstu, kad se on obraća ženi: 'Samo jedna šetnja kroz Beograd i - sve sam video.' Pisao je o onima koji su izbegli vojsku i mirno rade svoj posao, o onima koji se bogate u ratnim prilikama, o onima koji se lepo snalaze sa bilo kojom vlašću... To mu nisu mogli oprostiti. Opet imamo posla sa opštim mestom u našim životima! Ljudi poput likova iz tadašnjih Borinih zapisa žive i dominiraju i danas?
- Politiku organski ne podnosim - ona je negacija čestitosti i poštenja. Znam da je nužna, ali za to treba imati stomak. Njome može da se bavi samo pseban profil ljudi, odnosno ličnosti. I neka se bavi. Oni koji vrede neće da uđu u tu priču jer ne žele da pljunu na sebe, svoj rad i poštenje. Šta je još na vas, u smislu istorijskih činjenica o Bori Stankoviću, ostavilo poseban utisak?
- Izdvojiću dve stvari. Naime, postoje uvrežene priče o tome da se perfidno i lukavo oženio miraždžikom samo zbog novca, da je bio švaler, boem u najnegativnijoj konotaciji te reči... Međutim, istorijske činjenice kažu da to nije ni blizu istine. Takođe izrazito indikativna i važna jeste činjenica da on tih godina u Beogradu, sem tih zapisa o životu pod okupacijom, sabranih u 'Uspomenama', i novinskih tekstova, nije ništa napisao. Nije mogao. Ubila ga čaršija.
Tatjana Nježić
