Izvor: Vostok.rs, 20.Feb.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Vučić: U Berlin po datum
20.02.2013. -
Prvi potpredsednik vlade, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić kreće u trodnevnu posetu Nemačkoj, u očekianju složenih pregovora i u nadi da će čuti dobre vesti povodom datuma početka dijaloga o stupanju u EU.
Na pamet pada jedna karitaktura gde je vrlo dobro predstavljena suština aktuelne evropske hijerarhije u vidu kokošinjca. Na vrhu sedi Nemačka, na palici koja je stepen niže – Velika Britanija i Francuska. Treći nivo zauzimaju „osrednji“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Četvrti države okorele u dugovima, na primer Grčka i Španija. U zagradama da primetimo da upoznati sa osobinama kokošjeg uređenja sveta mogu da zamisle kakvo je higijensko stanje onih koji sede na dnu. Ali to nije suština. Ko rukovodi Evropom dobro shvata i Aleksandar Vučić, koji je još u septembru govorio da je razvoj Srbije nemoguć bez saradnje sa Nemačkom, bez obzira na uslove koje Berlin postavlja Beogradu.
Od svih srpskih lidera Vučić leti u prestonicu Nemčake najlakša srca, a evo i zašto. Sada se najpopularniji političar Srbije bavi stvarima koje ne mogu da ne raduju obične građane: sklapa sa perspektivnim zemljama kao što su Rusija i UAE sporazume u odbrambenoj sferi, koji nagoveštavaju državi profit i radna mesta, a takođe se bori protiv korupcije. I kada je u ponedeljak Vučić izjavio da u nemačkoj štampi više nema negativnosti na račun Srbije, bio je u pravu, u krajnjoj liniji povodom svoje delatnosti. U Srbiji se borba protiv korupcije sada dešava ne samo na nivou razgovora, već je praćena i prvi konkretnim koracima. Ranije srpski ministri nisu čak ni ominjali imena tajkuna koje je čitava zemlja znala po imenu. Srpski tajkuni su bili zao duh politike Beograda, tako je nedavno pisalo izdanje Frankufurter Algemajne Cajtung, karakterišući rad Aleksandara Vučića, bivšeg radikala, koji je radikalizovao svoj kurs na Evropu.
Ipak Vučić je oprezan. Mislim da bi bilo teška vest za nas da od datuma nema ništa, rekao je u ponedeljak prvi potpredsednik vlade. Iz njegovih reči sledi da on jednstavno ne zna kako se građanima može objasniti takav neuspeh. Ali čini se da je Vučić u pravu u svom evrocentrizmu samo delimično. Ako se uzmu u ozbir podaci socijalnih anketiranja, koji svedoče o stalnom padu podrške EU u Srbiji, on će morati da objašnjava situaciju čak ni polovini građana. Mišljenje srpskog politikologa, glavnog urednika izdanja Nova sprska politička misao Đorđa Vukadinovića:
- Mislim da je to u priličnoj meri isforsirana i lažna dilema, da je to nešto, što više potresa srspku vladajuću elitu, nego obične građane. Rekao bih da je to pokušaj pretvaranja u pitanje “Biti ili ne biti”. Istovremeno se drugo pitanje, koje je važnije za svaku normalnu državu, a to je pitanje suvereniteta, gura u drugi ili čak treći ili četvrti plan. Pod tepih se guraju krupni, bolni, ponižavajući ustupci. Mislim da takva politika prosto poziva i mami druge spoljnopolitičke partnere Srbije da nastave sa pritiscima i ucenama.
Niša koju je zauzeo, i to uspešno, Vučić, omogućila mu je da ne učestvuje u prevlačenju jorgana kosovskog problema, kojim se dosledno bave predsednik i premijer zemlje. Sada govori uzged: vodimo ozbiljan dijalog sa Prištinom, učestvujemo u pregovorima civilizovano i razumno. Ipak razgovor o Kosovu u Berlinu sprski političar neće moći da izbegne.
I čak ako Vučić na sastanku sa Merkel odjednom čuje željeno da (a još se ne zna da li će biti tog susreta), sve će se rešiti 28. juna, kada Savet EU donese odluku o datumu početka pregovora sa Srbijom. Ako se to ne desi u junu, verovatno će Beograd morati da čeka još godinu dana, zato što će u septembru proteći izbori u Nemačkoj, posle kojih raspoloženja povodom proširenja u zemlji mogu da se promene. I ne treba zaboraviti reči Ulrike Lunaček, izvestioca Evropskog parlamenta o Kosovu, koja je navela kao neophodni uslov ukidanje srpskih institucija na severu Kosova. O tome slušamo i iz Berlina odavno, to će čuti verovatno i Vučić. Kao možda i to da (opet reči Lunaček) niko neće uzeti u EU drugi Kipar, zemlju sa nejasnim granicama.
Jedino možda da podupre donji nivo kokošinjca, o kojem smo govorili na samom početku materijala?
Timur Blohin,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Grčka
