Izvor: GameInfusion.net, 22.Jul.2011, 04:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deus Ex: Human Revolution prvi utisci

 

 
Isparavanje gasova iz šahte. Policajci pod opremom za razbijanje nereda. Velike klasne razlike. Noć. Lokalne propalice. Teren za basket i košarkaška lopta. Zvuči poznato?

Neverovatno je koliko Deus Ex: Human Revolution donosi svežine u svetu gaming-a, jer je cyber-punk polje koje se, iz nekog razloga, zaobilazi u industriji. Istovremeno, za svaku je pohvalu što je treći deo serije toliko veran korenima da je iskustvo igranja veoma slično originalnom. >> Pročitaj celu vest na sajtu GameInfusion.net << Ako ste pre deset godina zamišljali kako bi izgledao Deus Ex deceniju kasnije, velike su šanse da ste baš ovo imali na umu.

Deus Ex: Human Revolution počinje razgovorom otuđenih moćnika, baš kao i original. Posle prologa, u prvoj misiji suočeni ste sa izborom: smrtonosno oružije ili "non-lethal takedown", opet isto, kao u prvom delu. Dok je Deus Ex: Invisible War bio suprotan svemu što je original promovisao, Human Revolution je nadgradnja osnovnog koncepta, koja ima puno pravo da se nazove nastavkom.

Protagonista ovog cyber-punk trilera je Adam Džensen, šef obezbeđenja kompanije Sarif Industries, koja se bavi biomehaničkim augmentacijama. Glavni lik, u prologu, jedva ostaje živ, posle napada na štab firme. Kako bi preživeo i normalno funkcionisao njegov poslodavac mu ugrađuje širok spektar biomehaničkih augmentacija, koje ga čine bržim, jačim, pametnijim...

Kako je Deus Ex: Human Revolution smešten dvadesetak godina pre prvog dela igre, u vreme kada nisu postojale nano-augmentacije, Adam je "ojačan" bio-mehaničkom metodom. Međutim, funkcionalno, u gameplay smislu, ali i vizuelno, ne vide se razlike - što predstavlja diskontinuitet sa prvim delom, gde su ove "sirove" augmentacije bile jasno uočljive i znatno inferiornije (setimo se Guntera i Ane Navare).


 
Igra počinje krizom sa taocima i internom istragom vezanom za napade i neprijatelje kompanije. Vremenom će Adam shvatiti da stvari nisu kao što izgledaju, dok sve više bude uvlačen u zavereničku mrežu i globalni nevidljivi rat sa ogromnim ulogom. Ali da ne spoilerujemo...

Iako se grafika ne može okarakterisati kao baš najbolja, poigravanje sa tonom boja i generalna atmosfera čine Deus Ex: Human Revolution jednom od najimerzivnijih igara ove godine. Na svakom koraku su vidljivi izmišljeni brendovi i različiti motivi koji prenose upečatljivu poruku o rizicima nesputanog naučnog razvoja i informatičkog postmodernog društva. Džensen živi u vreme nove kulturno-naučne epohe, koja se može okarakterisati kao nova renesansa, period ljudske istorije čije rađanje, u stvarnosti, možda upravo i počinje. Zato ova igra poseduje izrazitu vizionarsku dimenziju, o ćemu smo već detaljnije pisali.

Gameplay sadrži, kao i u prethodnim igrama, akcione, stealth, avanturističke i konverzacione elemente.

Razgovori su znatno napredovali, u odnosu na prva dva dela. Konverzacioni model je, u osnovi, preslikano rešenje iz igre Mass Effect, obogaćeno novim elementima. Naime, ako nadogradite odgovarajuću augmentaciju, Adam će imati mogućnost emitovanja hemijskih feromona koji utiču na određene vrste ličnosti.

Ove vrste dele se na Alpha, Beta i Omega tipove, a mali indikator pored glave sagovornika, kako razgovor teče, počinje da ukazuje kojoj vrsti ličnosti on ili ona pripada. Ovaj element nekome može biti mala distrakcija tokom razgovora, u početku igre. Kako svako kombinuje dva tipa ličnosti, na igračima je da odrede koju vrstu feromona žele da emituju. Ako donesu pogrešnu odluku razgovor može da ima negativan ishod.


 
Još zanimljivij su dijalozi sa ljudima koje Adam poznaje dobro. Tada se javlja psihološki profil osobe na desnoj strani, sa listom glavnih karakteristika ličnosti. Ovo je sjajan test za vašu moć procenjivanja ljudi, manipulacije i pregovora. Razgovori mogu da imaju drastično drugačije ishode, zavisno od izbora, a neki momenti koji izgledaju kao pozitivniji u nekom trenutku, kasnije mogu da se ispostave kao greška.

Akciona komponenta igre pretrpela je najveće promene, u odnosu na prethodna dva naslova. Regenerativni model zdravlja i sistem zaklona su elementi bez koji, izgleda, da danas igra ne može. S’ druge strane, Deus Ex: Human Revolution zadržava i neke retro elemente: kao što je inventar sa slotovima, koji je, u početku, veoma ograničen, što utiče na realističnost.

Okršaji ne spadaju u najteže, ali, već na normalnom nivou, nisu ni prelaki. Bez nadogradnji za armor i preciznog nišanjenja početak igre može biti brutalan, ako se rešite za direktne sukobe i ako ignorišete zaklon. Dva-tri metka ubijaju Džensena.

Novina je i pogled iz trećeg lica, koji se aktivira prilikom položaja u zaklonu. Prelasci kamere iz jedne u drugu perspektivu su izuzetno glatke i svaka je odlična za svoju svrhu. Dok je Adam u zaklonu, kada nišani, kamera je, takođe, perfektno postavljena. Ovim novinama igra dobija na taktičkom elementu. Inače, Adam ima na raspolaganju klasičnu paletu oružija, koja je identična prvom delu. Kontrolni sistem na tastaturi je dobar, ali uz dodatnu personalizaciju stvari funkcionišu perfektno. Na Xbox 360 kontroleru sve radi, takođe, savršeno.


 
Deus Ex je postavio standarde po pitanju raznovrsnosti u pristupu, prilikom igranja. Zavisno od afiniteta, igrači ga mogu igrati kao akcioni naslov, taktičku pucačinu, avanturu, šunjačinu ili nešto između.

Dva ključna elementa pomažu ovako kreativnom gameplay-u: dizajn mapa i prisustvo augmentacija.

Mape su urađene u duhu originala. Umesto linearnih i skriptovanih hodnika Deus Ex donosi mape sa kompletnom infrastrukturom: zgrade imaju više ulaza, nekoliko spratova, ventilacioni sistem, podrum... Grad poseduje kanalizaciju, različite konceptualne delove i brojne lokacije od interesa. Jednostavno, map design je za desetku i evocira uspomene na jedno zdravije vreme gaming industrije.

Augmentacije definišu kako ćete igrati ovaj naslov. Igra nudi čak četiri osnovne grane za razvoj hakerisanja, mogučnost gledanja kroz zidove, probijanja zida rukama, te nevidljivost, otpornost na otrovne gasove i vatreno oružije, tiho trčanje, siguran skok (ili pad) sa velike visina i mnogo toga drugog. Mogućnost augmentovanja dolazi sa akumulacijom iskustvenih poena, ali se, ona, povremeno, može i kupiti. Sistem veština je, kao i u prethodnom delu, na žalost, odsutan.

Iako nude veliku slobodu, bar na osnovu prvih nekoliko nivoa, developeri navijaju za stealth pristup. Igra dodatno nagrađuje kada, na primer, uspete da ostvarite zadatak, a da vas niko ne detektuje. Na sreću, iskustvo šunjanja je fantastično. Stealth igranje bazira se, kao i akcija, na cover mehanici. Držanje odgovarajućeg tastera Džensena vodi do druge ivice zaklona, dok kratki stisak istog tastera nalaže protagonisti da na najbrži način pređe na sledeći. AI protivnika nije na preterano naprednom nivou, ali je i ostvaren značajan napredak.


 
Naime, dovoljno je da samo provirite glavu iza zaklona i protivnici će vas videti. Oni, takođe, imaju običaj, da se naglo okrenu prilikom hodanja, što može da dovede do "neprijatne situacije". Kada nalete na onesvešćenog saborca probudiće ga i nastaviće potragu za vama. Augmentacije za gledanje kroz zidove, otkrivanje pravca vidokruga protivnika i njihovih ruta, te kratkotrajna nevidljivost, čije korišćenje nije bez rizika, čine celo iskustvo šunjanja zaista fantastičnim. Tu su i stealth kill-ovi propraćeni animacijama koje su atraktivne bar koliko i one iz Assassin’s Creed franšize. Naravno, prilikom upotrebe svih ovih naprednih funkcija, tj. augmentacija, Adam troši bioelektričnu energiju, baš kao i Dentoni pre ili posle njega, zavisno kako gledate na to...

Naravno, u Deus Ex: Human Revolution nije sve idealno. Ko je igrao prvi deo zna da nije bilo mape ili indikatora lokacije važne za kompletiranje zadatka. Ovaj prequel uvodi markere u prostoru koji izuzetno olakšavaju igranje, ali i odvlače igrače od razmišljanja. Neiskusni gejmeri će se kretati ka markerima kao što maca juri svetlosni laser, što kvari gameplay, ali i negativno utiče na koncept inače odličnih i otvorenih mapa. Deus Ex ne bi trebao da bude ovoliko lak.


 
U prvo delu jedini izgovor za mapu bile su one koje je JC Denton dobijao od likova. One nisu bile interaktivne, već se radilo o realnim prikazima u delu menija posvećenom dobijenim slikama. Prikaz mapa u Human Revolution izgla atraktivno, ali je najveći nedostatak loše rešeno markiranje. Naime, ako budete imali više sekundarnih misija neće biti sigurni koji se marker odnosi na koji zadatak, i u okruženju, i prilikom prikaza mape, pa će biti potrebe za dodatnim čitanjem opisa ili deaktiviranjem ostalih misija.

Aktivacija i deaktivacija misije pomažu pri orijentaciji u prostoru, jer se smanjuje broj indikatora u orkuženju. Međutim, problem sa mapama i lošim indikatorima može da ostane - jer su neke misije koncipirane iz više podzadataka, koji se rešavaju željenim redosledom. Ne znam hoće li retail verzija igre doneti ispravke u ovom segmentu, ali je sigurno da Eidos radi na otklanjanju nekih sitnijih bagova i ozbiljnog problema povremenog zakucavanja igre na desktop.

Deus Ex: Human Revolution je ostvarenje sna svakog Deus Ex fanatika. To je igra koja se ne voli samo zbog atmosfere, priče i gameplay-a, već i zbog najmanjih sitnica: komadi odlične meta fikcije daju dodatni insight o svetu igre, razgovori protivnika dok se šunjate bolje su napisani nego čitava priča mnogih modernih pucačina, izmišljeni brendovi su sjajna socijalna kritika današnjeg društva...

Nastavljamo da igramo preview verziju igre, zato očekujte dodatne utiske...
 
Ivan VESIĆ

Nastavak na GameInfusion.net...