Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Dec.2019, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Gordan Bakota: Hrvatska ne blokira Srbiju na putu u EU

Evropski kontekst i evropske vrednosti, kao i transformacija društva mogu da pomognu da se prevladaju posledice zbivanja od pre 20-30 godina. Ako gledamo EU, kao uniju vrednosti i mirovni projekat, kao cilj bez obzira na otvorena pitanja, onda ćemo lakše rešavati i bremenita pitanja iz devedesetih. Uostalom, Hrvatska za nekoliko nedelja preuzima predsedavanje EU

Razgovarala: Ivana Pejčić >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<

O trenutnim srpsko-hrvatskim odnosima, otvorenim pitanjima, ali i predstojećem predsedavanju Hrvatske Evropskom unijom i šta bi to moglo doneti regionu, za Novi magazin govori Gordan Bakota, odlazeći ambasador Hrvatske u Srbiji. Iz Beograda odlazi sa utiskom da su određeni pomaci u rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske napravljeni, kao i da se do rešenja može doći isključivo dijalogom u evropskom kontekstu. Takođe, uveren je da će predsedavanje Hrvatske EU intenzivirati evropski put Zapadnog Balkana.

*Kako biste opisali trenutne srpsko-hrvatske odnose?

Trenutno srpsko-hrvatski odnosi, kao i odnosi svih susednih zemalja, posebno na Jugoistoku Evrope, u jednom su podosta intenzivnom i dinamičnom razdoblju u kojem se pokušavaju rešiti otvorena pitanja. Što se tiče hrvatske strane, mi dajemo podršku zemljama Jugoistočne Evrope na njihovom evropskom putu. Čvrsto smo uvereni da isključivo evropski kontekst odnosa između zemalja Jugoistočne Evrope i Hrvatske, koja je članica EU, može doprineti kvalitetnijem odnosu između naših zemalja. Tako je i između Hrvatske i Srbije. Naravno, puno je otvorenih pitanja, a odnosi između Hrvatske i Srbije često su od ključnog značaja za region. U svakom slučaju, Hrvatska je u potpunosti usredotočena na rešavanje tih pitanja. Uostalom, to jesu preduslovi, prema strategiji EU kada je reč o proširenju. Pojedini iskoraci, u nečemu što se nije rešavalo više od dve decenije, zaista mogu biti blagodatni za odnose među ljudima, privrednu i kulturnu saradnju, ali i da pomognu Srbiji na njenom evropskom putu.

*Koliko vremena treba da prođe da bi se izašlo iz okvira devedesetih jer se odnosi i danas posmatraju kroz tu ratnu prizmu?

To se može dogoditi samo uz pragmatičnost, stalni dijalog, evropski vrednosni kontekst i razumevanje da se određene stvari rešavaju i radi naših građana. .

*Koji je hrvatski stav po pitanju novih zahteva za promenu pristupa EU, koju je inicirala Francuska, a devet članica je potpisalo sličan non-paper?

Naglasio bih i da non-paper nije službeni dokument. U ovom trenutku raspravlja se o različitim mogućnostima kako da se proces pridruživanja učini efikasnijim, da ga približimo svim građanima i da bude jasan u smislu konačnog cilja. Mi ne vidimo alternativu evropskom putu. Svaki vakuum na ovim prostorima bio bi izuzetno štetan. Zbog toga ćemo se zalagati da Severna Makedonija i Albanija otvore pregovore pre Samita o Zapadnom Balkanu u maju sledeće godine, koji će biti organizovan u Zagrebu.

Dok bi na samom Samitu precizirali na koji način ići dalje u pregovaračkom procesu, kako ga revitalizovati jer mi nismo zadovoljni dinamikom pregovora. Moramo napraviti proces efikasnim, tako da bi doveo do transformacije društva i da građani shvate zašto je bitno da njihova zemlja uđe u EU. Takođe, naš cilj tokom predsedavanja EU je i stvaranje snažnije privredne Evrope, koja povezuje, jača sigurnost svojih građana i fokusirana je na proširenje. Predstojeći Summit EU/WB od iznimne je važnosti za buduću europsku perspektivu država JiE i politiku proširenja kao takvu. S obzirom na to da je proširenje jedan od prioriteta našeg predsjedavanja, održavanje Summita će osigurati da ova tema ostane visoko na dnevnom redu EU, što nije bio uvek slučaj, a posebice imajući u vidu kako će nakon Republike Hrvatske predsjedanje preuzeti Savezna Republika Njemačka, koja je već najavila suradnju s Hrvatskom po tom pitanju.

*Vi mislite da će doći do redefinisanja pristupnog puta, samo ne na način na koji Francuska to želi?

U ovom trenutku to je jako teško reći. Mi smo bili stava da se tokom same utakmice, žargonski rečeno, pravila ne mjenjaju.

U ovom trenutku potrebno je imati na umu da Uniji predstoji rešavanje problema poput Bregzita, ali i pitanje budućeg finansijskog okvira EU. Mislimo da je neophodno da postoji rasprava, ali da ona mora da omogući evropsku perspektivu. Na koji način će se postići konsenzus 28 članica o načinu pridruživanja, videćemo u narednom razdoblju. Hrvatska će staviti snažan naglasak da proces proširenja ide dalje. U našim tačkama, koje smo postavili kao prioritete za predsedavanje, jeste i bezbednost građana.

Jako je bitno da evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana ostane visoko na agendi EU jer ćemo upravo uz stabilnost uspeti lako da se nosimo sa svim problemima. Mislimo da samo EU može doneti tu stabilnost, i to kroz rešavanje pitanja borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma, ali i pitanje migracija. Mislimo da bi vakuum u procesu proširenja izazvao veliku štetu jer bi otvorio mogućnost da neki drugi globalni igrači zauzmu ta mesta. Mislimo da je EU upravo ta koja donosi korist građanima, sigurnost, stabilnost i preduslove ekonomskog razvoja.

*Imajući u vidu da vi odlazite sa mesta ambasadora Hrvatske u Beogradu, hoće li ta promena ambasadora dovesti do promene u planiranim aktivnostima kada je reč o promociji prioriteta EU u narednom periodu?

Neće doći do promene planiranih aktivnosti. Naši prioriteti i ciljevi su postavljeni. Naš prioritet ostaje Balkan. Moramo pojačati dinamiku otvaranja pregovora za Srbiju i Crnu Goru. Naravno, ne smemo da zaboravimo da je otvaranje pregovora tehnički proces i da je neophodna transformacija i promena stanja u društvu. Otvaranje pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju isto je neophodno. Pogotovo za Severnu Makedoniju, koja je napravila snažan iskorak kroz Prespanski sporazum. Naravno, važno je i pitanje BiH. To će raditi svaki hrvatski ambasador jer smo dobili te instrukcije od hrvatskog čelništva i to je jasno utvrđeno prioritetima predsjedavanja

*Kada je reč o srpsko-hrvatskim odnosima, uprkos iskoraku koji je učinjen kroz susrete predsednika Aleksandra Vučića i predsednice Kolinde Grabar Kitarović, stiče se utisak da odnosi ipak nisu resetovani već je došlo do stagnacije. Zašto je to tako?

Pojedinih pomaka je bilo, pojedinih nije. Bilo je pomaka po pitanju zaštite manjina i sa jedne i sa druge strane. Kada je reč o hrvatskoj zajednici u Srbiji, postoje brojna pitanja, kao što je, na primer, politička zastupljenost. Svake godine održavaju se međuvladini susreti komisija u kojima učestvuju predstavnici srpske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji. Evidentni su određeni pomaci, ali oni nisu dovoljni. Nismo zadovoljni ishodima sastanaka oko pitanja nestalih osoba, koje smatramo humanitarnim, a ne političkim problemom. Bez obzira na nacionalnost ili državljanstvo, obaveza je i Srbije i Hrvatske da zajednički rešimo pitanje nestalih osoba. To je bitno zbog porodica koje više od 25 godina traže svoje nestale.

Napravljen je dobar pomak oko povratka kulturnog blaga. Takođe, treba intenzivirati sastanke oko tema iz pravosuđa. Za Hrvatsku je veoma problematična univerzalna jurisdikcija srpskih sudova i pravosuđa. Stvaranje jedne vrste „regionalnog Haga” neprihvatljivo je za nas. Po pitanju sukcesije, odnosno šta je predmet sukcesije, isto postoje različiti stavovi. U okviru toga postoji i pitanje sukcesije arhiva, koje gotovo da nije ni pokrenuto. Srpska strana po tom pitanju ima najveću odgovornost. I ono što želim da istaknem kao otvoreno pitanje jesu granice. Postoje dva različita stava po pitanju granica. Komisije se sastaju i ako se ne dođe do rešenja onda bi se išlo na međunarodni tribunal kako bi se to rešilo. Postoji intenzivna trgovinska i kulturna saradnja koja ima potencijal da poboljša srpsko-hrvatske odnose.

*Kada je reč o problemu sa granicom, Hrvatska ima taj problem i sa Slovenijom i sa BiH. Da li bi Hrvatska želela, posle iskustva sa Slovenijom, da opet ide na međunarodnu arbitražu?

Upravo zato da bismo se striktno držali međunarodnog prava. Postoji konsenzus Srbije i Hrvatske da međunarodni sud bude taj koji će rešiti to pitanje ako do dogovora ne dođe bilateralnim putem. Arbitraža sa sobom donosi ne samo pitanje međunarodnog prava već i političke kriterijume. U slučaju Slovenije videli smo da je protivzakonito ponašanje člana slovenskog dela arbitraže dovelo do toga da cela arbitraža postane kontaminirana. Hrvatska želi da sa Slovenijom što pre reši ta pitanja, u evropskom duhu kroz bilateralni dogovor

*Imajući u vidu otvoreno pitanje granica koje Hrvatska ima prema Srbiji, hoće li rešavanje biti uslov za članstvo Srbije u EU?

Mi smo čvrsto odlučili, i to je i odluka Sabora od pre nekoliko godina, da bilateralna pitanja između pojedinih zemalja ne smeju biti prepreka pregovaračkom procesu. Ako se pogledaju poglavlja koja je Srbija otvorila, videćete da Hrvatska ni u jednom nije blokirala Srbiju. Uveren sam da će za buduće proširenje biti nužno da se međusobno reše otvorena pitanja, ali je naš čvrst stav da nećemo blokirati svoje susede.

*Prilikom susreta predsednika rečeno je da će problemi hrvatske manjine biti rešeni. Šta jeste, a šta nije urađeno?

Ključni problem je nepridržavanje odredaba iz Bilateralnog sporazuma o manjinama koji je međunarodni ugovor, te kojim se garantuju politički mandati hrvatskoj manjini u Srbiji od lokalnog, pokrajinskog do republičkog nivoa. To još nije urađeno. Predstavnici hrvatskih političkih stranaka da bi ušli u Narodnu skupštinu moraju biti u nekoj predizbornoj koaliciji ne bi li se našli na listama, pa onda dobrom voljom pojedinih političkih lidera da se nađu u Skupštini. U Hrvatskoj upravo srpska manjina kroz garantirane političke mandate ima predstavnike u Saboru i sami odlučuju o tome s kim će ući u koaliciju. To je suštinska razlika između dve zajednice. Nikada srpska strana nije rekla da nije spremna to napraviti, odnosno uvek je tu ostavljala prostor, ali se to nikad nije realiziralo.

*Da li se razmišljalo da izađu na izbore kao manjinska stranka kojoj po zakonskim odredbama za prelazak cenzusa treba manje negoli “običnoj” političkoj stranci?

Ta zakonska odredba nije u duhu sporazuma koji su potpisali Hrvatska i Srbija. Duh sporazuma garantira političke mandate bez obzira na to koliko je ljudi izašlo na izbore. Hrvatska će insistirati na tome jer smatramo da su manjine bogatstvo i most između Srbije i Hrvatske. U Subotici, gde živi najveći broj hrvatske manjine, oni ne učestvuju u lokalnoj vlasti. U Beogradu pripadnici hrvatske zajednice, kojih službeno ima oko 7.500, nemaju svoj prostor. Nastojimo skrenuti pozornost gradu Beogradu i državnim telima kako bi na određen način Hrvati ovde dobili bar jedan prostor za organizaciju svojih kulturnih događaja.

*Kada govorite o prostorijama koje koriste nacionalne manjine, u Hrvatskoj je prostor koji koristi srpska zajednica oduvek bio u vlasništvu te zajednice. Nije ih Hrvatska dala srpskoj zajednici.

Ali Hrvatska finansira njihove aktivnosti. Ovde u Srbiji nemamo ni prostor ni finansiranje. Nema ni povratka oduzetih kulturnih domova u Sremskoj Mitrovici i Rumi. To nije slučaj u Hrvatskoj. Pripadnici hrvatske zajednice su lojalni građani Srbije i mi ih na to motiviramo. Ali moram da istaknem da sam, na kraju mandata, nezadovoljan što nismo uspeli da uradimo napredak po tom pitanju. Mislim da za Beograd nije problem da pronađe prostor za Hrvatsko nacionalno veće i hrvatsku zajednicu. Takođe bih istakao da je određenih pomaka bilo po pitanju kuće bana Jelačića. Vlada Srbije je izdvojila sredstva za otkup dijela te kuće i u postupku je predaja u posed Hrvatskom nacionalnom veću.

Pogledajte razgovor:



Ceo intervju pročitajte u novom broju nedeljnika "Novi magazin"

Nastavak na NoviMagazin.rs...