Izvor: Politika, 22.Apr.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umorni od čekanja na pravdu
Na današnji dan, pre 13 godina, NATO je bombardovao zgradu RTS-a, i tada je poginulo 16 radnika državne televizije
Gotovo svakoga dana, Miroslav Medić obilazi spomenik na kojem se nalazi ime njegovog brata Siniše. Na kamenoj ploči ispisano je još jedno ime: Dragorad Dragojević. Siniša i Dragorad su godinama zajedno radili u RTS-u. Zajedno su i poginuli.
Njihova tela nikada nisu identifikovana. Nikakav >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trag, ni delić DNK nije ostao od Siniše, dizajnera programa, od Dragorada, radnika obezbeđenja. Zato je podignut spomenik, da bi porodice imale gde da odu, kome da zapale sveću i ostave sveže cveće. Pedesetak metara iza,u nekadašnjoj zgradi RTS-a u Aberdarevoj ulici, avetinjski zjapi ogromna rupa…
I danas, sablasne ruševine podsećaju na crni 23. april 1999. godine. Časovnik je otkucao dva časa i šest minuta posle ponoći, kada su, u jednom od niza napada na civilne ciljeve, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, lovci Alijanse pogodili zgradu RTS-a. Tada je život izgubilo 16 kolega sa državne televizije koji su dežurali na svojim radnim mestima.
Šesnaest japanskih šljiva zasađenoje prošle godine u znak sećanja na 16 žrtava, pored spomenika koji redovno obilazi još jedna osoba. Dok prilazi spomeniku, miluje ga, a potom se saginje i polaže buket. Dragoradova majka Milena Dragojević tiho kaže:
– Naše porodice su uništene posle te noći. Roditelji poginule Jelice Munitlak su umrli i ta porodica se ugasila. I sada nas je zapravo petnaest porodica koje je povezao zajednički bol.
Stotinak metara odatle, pored spomenika „Zašto?”, podignutom u čast i slavu 16 nedužnih žrtava, Žanka Stojanović, majka Nebojše Stojanovića, nada se da će svi krivci za pogibiju njihovih najbližih konačno biti procesuirani i kažnjeni.
OdgovornostzasmrtradnikaRTS-adodanasjesnosiosamobivšidirektorDragoljubMilanović, kojije 2002. godineosuđenna 10 godinazatvora, zbogtogaštonijepoštovaonaređenjeSaveznevladeSRJdaljudeitehnikuizmestiizobjekatauAberdarevojiHilandarskojulici.
– Pretpostavljam da Milanović izlazi u septembru. On je samo jedna karika u ovom zločinu. Milanović je prihvatio krivicu za sve – od Slobodana Miloševića, pa do ostalih iz njegovog režima. Dokle se stiglo sa istragom, znaju današnja vlast i pravosudni organi. Njihova je volja šta će od danas uraditi. Iz štampe znam da su obećali da će nastaviti istragu – kaže Žanka Stojanović, potvrđujući nam da su roditelji nastradalih, pre oko mesec dana, o tome razgovarali sa zamenikom specijalnog tužioca za organizovani kriminal Velimirom Golubovićem.
– Rečeno nam je da će slučaj preuzeti na sebe. Čekamo da se odredi sudija koji će krenuti sa istragom – nastavlja Stojanovićeva.
Portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je nedavno da nadležno tužilaštvo postupa u predmetu povodom NATO bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije i pogibije 16 radnika RTS-a, ističući da nema bojazni da će taj predmet zastareti.Zorić je precizirao da je Ministarstvo odbrane u potpunosti postupilo po nalogu tužilaštva i dostavilo svu traženu dokumentaciju koja se odnosi na taj događaj.
Pravosudna odiseja porodica, međutim, traje isuviše dugo, u jednom od najkontroverznijih događaja tokom agresije NATO pre 13 godina, koji je međunarodna organizacija z azaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel” ocenila kao „nameran napadna civilni objekat i kao takav predstavlja ratnizločin za koji niko nije odgovarao”. „Amnesti internešenel” je konstatovao, na desetogodišnjicu kampanje NATO protiv Jugoslavije, da su sami zvaničnici NATO početkom 2000. izjavili da su RTS bombardovali zbog propagandne uloge koju je imao, „kakobi oslabili moral stanovništva i oružanih snaga”, i dani su izdali posebno upozorenje iako su znali da se u zgradi nalazi mnogo civila.
Žanka Stojanović podseća na ovu konstataciju „Amnestija”, ukazujući da je još 2001. Centar za ljudska prava, u ime porodica stradalih, pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu tužio zemlje NATO pakta, koje su bombardovale SRJ.
– Sud nas je odbio, sa obrazloženjem da ne pripadamo EU, a Kanada i SAD čak nisu ni optužene. Posle je tu tužbu protiv zemalja NATO, molim vas, podvucite to, povukla država Srbija, a ne porodice stradalih. Jer, za porodice je ubistvo naših najmilijih u zgradi RTS-a dvostruki zločin. Zločin koji je počinio NATO i zločin koji su počinili pojedinci, koji su tu, pored nas. Miloševićev režim je znao da će RTS biti gađan, postoji više od 30 dokaza za to. Znao se sat, minut i sekunda kada će se to dogoditi. Mi smo još 2006. godine podneli zahteve i više od 20 prijavi i predstavki i sud ima svu dokumentaciju. Ako postoji politička volja, vlasti će nastaviti s procesom– zastaje na trenutak Žanka Stojanović, a potom nastavlja: – Moj sin je radio u masteru. Govorio mi je da ga ne zovem na crveni telefon, jer je na taj telefon trebalo da ih zovu da im jave da napuste zgradu – seća se Nebojšina majka.
Ali taj telefon nikada nije zazvonio.
Aleksandar Apostolovski
--------------------------------------------------------------
NATOnikadanijeprihvatioodgovornost
NATOnikadanijeprihvatioodgovornostzapogibijuradnikaRTS-a, odbacujućipozivemeđunarodneorganizacije „AmnestiInternešenel” dasesprovedeistragaza „ratnezločineuvezivazdušnognapadaAlijansenaRadio-televizijuSrbije”.
NATOje, odgovarajućinateoptužbe, oceniodasučinjenicevećispitaneidaje „MeđunarodnikrivičnisudzabivšuJugoslavijuispitaoslučajidanijeprihvatioargumentekojejeiznela „Amnestiinternešenel”.
objavljeno: 23.04.2012.
