Izvor: Blic, 30.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U SRJ godišnje bude ubijeno 80 mališana?
U SRJ godišnje bude ubijeno 80 mališana?
BEOGRAD - U Jugoslaviji ne postoje statistički podaci o smrtnosti dece usled zlostavljanja, ali ukoliko primenimo svetske standarde na naše uslove, realno je verovati da svake bude godine ubijeno oko 80 mališana. Međutim, u našim bolnicama nema toliko takvih smrtnih slučajeva. Gde su ta zlostavljana deca? Da li naši ljudi manje zlostavljaju decu ili se ti slučajevi ne prijavljuju? Ako sada nema toliko ubijene dece, da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će ih biti za nekoliko godina? Nažalost, na ova pitanja nemoguće je odgovoriti, jer se zlostavljanje dece kod nas ne prati - kaže za 'Blic' dr Marko Vidosavljević, lekar specijalista na Odeljenju ortopedije i traumatologije Dečje klinike u Tiršovoj ulici.
Vidosavljević je na čelu ekipe ove klinike koja se bavi slučajevima zlostavljane dece. Veći tim sa istim zadatkom formiran je pre pet godina i čine ga stručnjaci policije, centara za socijalni rad, Instituta za sudsku medicinu, Instituta za majku i dete i Dečje klinike u Tiršovoj ulici. Vidosavljević kaže da, na osnovu svog iskustava u lečenju, može da razlikuje dva načina povređivanja, odnosno dve grupe dece koja su fizički zlostavljana.- Prva grupa su deca stara do tri godine. Karakteristično je da su njihove povrede ozbiljne i teške, a često je moguća i smrt bebe. Obično se radi o povredama glave, mozga i trbuha, koje su nastale namernim udarcima. Deci pucaju slezina, jetra i drugi unutrašnji organi, a ima slučajeva da neko bebama gasi cigaretu na stomaku, udara ih pesnicom ili zavrće uvo dok ne pukne ušna školjka. Postoji i sindrom protresanja deteta, zato što beba nekoga nervira - kaže Vidosavljević.
Prema njegovom iskustvu, druga grupa su deca starija od tri godine. Ona imaju prelome, povrede iz tuča ili su seksualno zlostavljana, a smrtnost je manje izražena.
- Karakteristično za povrede kod male dece jeste da su ih najčešće naneli roditelji ili neko iz bliskog okruženja. Roditelji menjaju ustanove u koje se javljaju za prvu pomoć i uvek prođe izvesno vreme od trenutka povređivanja do dolaska kod lekara. Izjave roditelja o načinu povređivanja se često razlikuju. Decu tuku navodno normalni ljudi, odnosno pojedinci koji nisu psihijatrijski slučajevi pobegli iz bolnica. Osim toga, karakteristično je da u 25 do 30 odsto slučajeva deca budu ponovo povređena, a pet odsto ima velike šanse da bude ubijeno usled zlostavljanja - objašnjava Vidosavljević.
Prema njegovim rečima, zadatak lekara prilikom pojave takvog deteta je da utvrdi postojanje sumnje da je zlostavljano i da to javi policiji. Da bi olakšali lekarima da prepoznaju zlostavljanu decu, Vidosavljević i njegovi saradnici sa Dečje klinike napravili su protokol sa pitanjima i dostavili ga kolegama u Srbiji. Z. D.
