Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Nov.2015, 20:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tadić: Afera oko kupovine Politike dokaz straha vlasti od opozicije
Predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić odbacio je tvrdnje da je cilj njegove stranke da u vladi zameni SPS i ustvrdio da nakon izbora neće ulaziti u koaliciju sa SNS. On je ocenio da je afera oko pokušaja kupovine lista Politika od strane Kurira otvorena u javnosti zbog straha vlasti zbog okupljanja opozicije, odnosno saradnje SDS-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i LDP-a. Gostujući u emisiji Pravi ugao Radio televizije Vojvodine, Tadić je ocenio da je odluka Generalne skupštine Uneska da ne primi Kosovo u članstvo pobeda, ali kratkoročna, te da će biti teško ostvariti jurisdikciju nad pravoslavnim manastirima na Kosovu kroz briselski dijalog, najpre zbog "besmislene odluke" aktuelne vlasti da 2012. poništi sve što je do tada ispregovarano sa Briselom i Prištinim.
"Afera oko Politike je izbila 24 sata nakon što smo Čedomir Jovanović, Nenad Čanak i ja nismo najavili okupljanje građanske opozicije. Sve što se dešava je zapravo dokaz straha vlasti od udruživanja opozicije, sva zloupotreba medija i zloupotreba tog uplašenog privrednika u sudskom postupku Miroslava Bogićevića koji odgovara na fingirana pitanja", kazao je Tadić.
On je ponovio da nije naložio Bogićeviću da bilo kome da novac za kupovinu Politike. Na opasku da je i sam govorio kako podstiče domaće privrednike na ulaganja i da li je možda Bogićević to shvatio kao poziv, Tadić je naveo da jeste pozivao domaće privrednike da investiraju u strateške sektore, ali i da to čine uz poštovanje zakona.
"Sa tom aferom nemam nikave veze i jedva čekam da o tome počne da se govori na sudu. Očigledno je da je reč o političkoj aferi", naveo je.
On je naveo da su i Jovanović i Čanak i on na tribini na kojoj su najavili udruživanje opozicije rekli da će "posle izbora reći ne Aleksandru Vučiću".
"Nije mi namera da zamenim Ivicu Dačića u Vladi" rekao je i optužio medije da su neodgovorni jer stalno tu mogućnost potenciraju kao temu. Govoreći o sličnim navodima lidera Demokratske stanke Bojana Pajtića, Tadić je to okarakterisao kao "političku terminologiju".
Odgovarajući o evidentnim političkim i ideološkim razlikama sa LP sa kojom SDS pravi savez, Tadić je priznao da postoje značajne razlike ali i zajedništvo oko strateških ciljeva.
"LDP i SDS su stranke koje prave savez ali poštujemo razlike. Imamo zajedničke strateške ciljeve kao ulazak u EU i povezanost sa NATO. Za nas je, na primer, Republika Srpska prirodan interes građana Bosne srpske nacionalnosti, ali smo obojica za očuvanje celovitosti BiH", kazao je.
On je odbacio tvrdnje da je njegov stav o približavanju NATO "naknadna pamet", te da bi isto tako govorio i 2012, "da ga je neko pitao".
"Srbija ne može da bude vojno neutralna. Najbolje što možemo da napravimo je takozvana neutralnost, kakvu ima Austrija koja nije formalno član NATO, ali u potpunosti učestvuje u njemu", rekao je bivši predsednik Srbije.
Tadić je rekao i da se sa LDP ne slaže oko ekonomske politike i da smatra da je liberalni koncept ekonomije "neodrživ".
Govoreći o eventualnoj saradnji sa DS, on je naveo da ta stranka, nakon što je Pajtić izabran za lidera, još nije utvrdila svoju politiku.
"Tamo ima nekoliko struja, jednu predvodi Borko Stefanović sa politikom Sirize, što mislim da je potpuno neodrživo. Bojan Pajtić je, pak, u DS došao iz desničarske stranke Milana Paroškog", kazao je Tadić.
"Dok sam bio na vlasti, zakoni Srbije primenjivani makar na severu Kosova"
Boris Tadić je ocenio da je zahtev Kosova za članstvom u Unesko odbijen najviše zahvaljujući veštini ambasadora Srbiije u Unesku Darka Tansakovića.
"Ali to je kratkotrajna pobeda, za dve godine je novo glasanje i mala je verovatnoća da ćemo to tada moći da odbranimo", kazao je.
On je ukazao da niko od srpskih vlasti od 2012. do danas nije pominjao Unesko i mogućnost kosovskog članstva.
"U vreme briselskih pregovora niko u našoj vlasti toga nije bio svestan, što govori o neodgovornosti vlasti koja je govorila da će poništiti sve što smo prethodno dogovorili u pregovorima sa Prištinom i Briselom", naveo je nekadašnji predsednik Srbije i dodao da je – ako već naša vlada to nije našla za shodno da uradi tokom Briselskih pregovore – sada krajnje vreme da se otvori pitanje zaštite našeg kulturnog nasleđa na Kosovu.
"Mi ništa nismo dobili zauzvrat za Briselski sporazum, a mogli smo da dobijemo. Najmanje očuvanje jurisdikcije nad četiri manastira", napomenuo je.
Dodao je da će to biti mnogo teže nego da se 2012. nastavilo sa u kontinuitetu sa državnom politikom prema Kosovu.
"Ali tada smo imali besmislene poruke nove vlasti da će prekinutu sve što mi pregovarali o Kosovu. Ipak, neću sve da prebacujem na sadašnju vlast, kao što je ona to činila prema meni", kazao je.
On je rekao da se kada je reč o pravoslavnim crkvama i manastirima na Kosovu zalaže za model koji postoji kod Vatikana – tamo gde u Rimu počinju crkve, počinje i jurisdikcija Vatikana.
Tadić je naveo da su, dok je bio predsednik države, zakoni Srbije "funkcionisali na makar na jednom delu Kosova, na severu gde je Srbija imala suverenitet", a to nakon Briselkog sporazuma više nije tako.
"Da sam ostao na vlasti, nikada ne bih odustao od jurisdikcije nad manastirima i srpskih institucija na severu", kazao je i dodao da misli da Zajednica srpskih opština nije dovoljan institucionalni okvir za opstanak srpskog naroda na Kosovu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
