Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jun.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladić odbio da se izjasni o krivici
HAG -
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić danas se pred Haškim tribunalom nije izjasnio o optužnici koja ga tereti za genocid i ratne zločine tokom rata u BiH, objašnjavajući da mu je potrebno više od 30 dana kako bi pročitao "ove gnusne optužbe" i razmislio o njima, u dogovoru sa advokatima.
"Vi ste malo stariji čovek >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << od mene", rekao je Mladić pretpretesnom sudiji Alfonsu Oriju, posle čitanja rezimea optužnice.
Mladić je napomenuo da nikada nije čuo ovakve monstruozne reči i da ne može da shvati tako nešto.
On je odbio da mu se čita optužnica , kako je rekao "ni u jednom slovu ni u jednoj rečenici", ali je pretpretesni sudija Alfons Ori rekao da će pročitati rezime optužnice.
Mladiću su prethodno pročitana prava, koja je, kako je izjavio razumeo, dodajući da je on teško bolestan čovek i da mu treba duže vremena da razmisli o onome što mu je pročitano.
"Treba mi duže vremena da razmislim. Budite strpljivi sa mnom. U ambulanti su mi doneli tri fascikle, tri dokumenta, koje nisam pročitao i potpisao. Nisam mogao, u lošem sam stanju. Doživeo sam stres", rekao je Mladić.
Sudija Ori je obavestio da je Mladiću dostavljena optužnica napisana na 37 strana u sredu, ali je Mladić rekao da je sve primio k znanju, ali da ništa nije želeo da potpiše.
Mladić je obavestio sud da su mu potrebna najmanje dva meseca, ako ne i više, da pročita sve dostavljene dokumente.
On je na pitanje da li može da prati suđenje na maternjem jeziku, u prvom pojavljivanju u Haškom tribunalu, rekao da razume maternji jezik, srpski, kao i makedonski, jer je duže vreme bio u Makedoniji, dok ostale ne razume.
"Branio sam svoj narod i zemlju"
Mladić je tokom današnje sednice rekao da je branio "svoj narod i svoju zemlju", a ne Ratka Mladića. Kazao je i da nije ubijao "Muslimane kao Muslimane, ni Hrvate kao Hrvate", niti da danas "ubija po Libiji i Africi", i da nema razloga da se plaši "javnosti, novinara, nijednog naroda i narodnosti".
"Branio sam svoj narod i svoju zemlju. Sad pred vama branim Ratka Mladića", naglasio je Mladić.
Podvukao je da "želi da živi i doživi slobodu", dodajući da samo "onaj gore zna" koliko će suđenje trajati. "Branim svoju zemlju i Ratka Mladića", rekao je, na šta je sudija Ori uzvratio da je Mladić optužen kao pojedinac.
Mladić se predstavio kao general Ratko Mladić, dodajući da je rođen na "čisti ponedeljak 1943. godine", međutim sa takvim podatkom sud nije raspolagao, već da je rođen 12. marta 1942. godine.
Na pitanje da li je rođen u opštini Kalinovik u Bosni i Hercegovini, Mladić je rekao da je rođen u selu Božanovići koje je dva i po kilometra udaljeno od Kalinovika, i to kako je rekao "u vreme rata 1943. godine".
Sudija Ori zakazao je dodatno pojavljivanje Mladića u sudnici Haškog tribunala za 4. jul.
On je Mladića obavestio da će i dalje ostati u pritvoru pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija.
Mladić se pojavio u sudnici nešto posle 10.00 u sivom odelu i kravati s kačketom na glavi, mršaviji nego na poslednjim dostupnim snimcima od pre više od 10 godina. Pre nego što je seo, salutirao je.
Mladić je zatražio od sudije Oria održavanje privatne sednice kako bi govorio o svom zdravstvenom stanju.
Privatna sednica je zatvorena za javnost.
Prvo pojavljivanje Mladića u Hagu direktno su prenosile vodeće televizijske stanice u svetu, ali i mediji u regionu.
Budući da Mladić još nije imenovao branioca, Tribunal mu je, isključivo za prvo pojavljivanje, kao zastupnika po službenoj dužnosti postavio beogradskog advokata Aleksandra Aleksića.
Optužnica od 11 tačaka
Mladić je uhapšen 26. maja u Lazarevu, kod Zrenjanina, a 31. maja je izručen Haškom tribunalu, gde mu je istog dana, po dolasku u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, uručena izmenjena optužnica.
Kako je Tanjugu objasnila portparolka Tribunala Nerma Jelačić, umesto 15 tačaka optužnice, Mladića sad terete po 11 tačaka, od kojih su dve za genocid, a izmene se uglavnom tiču "dovođenja optužnice protiv Mladića u sklad sa optužnicom protiv Radovana Karadžića".
Prema njenim rečima, broj zločina za koje Tužilaštvo tereti Mladića i u izmenjenoj optužnici ostaje isti - oko 70 događaja koji se tiču ubistava i skoro 60 mesta zločina poput kampova i logora u kojima su držani civili, bosanski muslimani ili Hrvati.
"Tačke optužnice uključuju i dve za genocid. Prva je za događaje u prvoj godini rata, od maja 1992. do maja 1993, i za događaje i zločine u gradovima u istočnoj BiH, poput Zvornika, Vlasenice, Višegrada, zatim u Bosanskoj Krajini - u Prijedoru, Ključu. Druga tačka za genocid odnosi se na jul 1995, za zločine počinjene u Srebrenici. Ostale tačke su zločin protiv čovečnosti i tiču se opsade Sarajeva, kao i zločina u više opština BiH", precizirala je Jelačićeva.
Ona je napomenula da tužilaštvo nije do sada stavilo zahtev za spajanje optužnica protiv Radovana Karadžića i Mladića, ukazujući da su "novinski napisi o tome "samo špekulacije".
Haški pritvorenici traže lekare iz Srbije
Ministarstvo zdravlja verovatno će u narednom periodu poslati ekipu lekara koja će zajedno sa lekarima pritvorske jedinice u Sheveningenu pregledati sve optužene koji to žele, izjavio je danas ministar Zoran Stanković.
On je kazao da su "neki haški optuženici" tražili od Ministarstva da uputi u Sheveningen medicinsku ekipu i da se taj zahtev razmatra.
"Verovatno ćemo u narednom periodu poslati ekipu lekara koja će zajedno sa lekarima pritvorske jedinice u Sheveningenu utvrditi zdravstveno stanje svih optuženih koji to žele. Svakako, među njima i Ratka Mladića", rekao je Stanković novinarima u Palati Srbija.
Stanković je kazao da Ministarstvo zdravlja nije nikome poslalo nikakav izveštaj o Mladićevom zdravstvenom stanju, s obzirom na to da, kako je naveo, u trenutnoj fazi Mladićevog suđenja to spada u nadležnost istražnog sudije Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu.
"To spada u nadležnost istražnog sudije Specijalnog suda za ratne zločine u Beogradu, koji je dao nalog da se izvrši sudsko i medicinsko veštačenje Mladićevog zdravstvenog stanja lekarima bolnice Okružnog zatvora u Beogradu", rekao je Stanković.
Na pitanje novinara da li je gledao jutrošnji izlazak Mladića pred sudsko veće Haškog tribunala, Stanković je odgovorio da nije stigao da bude ispred televizora zbog redovnih aktivnosti.
Tadić: Dokazali smo da mislimo ozbiljno
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je hapšenjem haškog optuženika Ratka Mladića Srbija dokazala da ozbiljno misli da unapredi svoj međunarodni ugled.
"Tokom 16 godina na vlasti nije bila samo jedna vlada, za 16 godina imali smo demokratsku revoluciju, pre 16 godina na vlasti je bio Slobodan Milošević", rekao je predsednik Srbije u intervjuu za TV kanal Juronjuz, koji će integralno biti emitovan danas posle podne.
Tadić je naveo da je do oktobra 2002. godine Mladić slobodno šetao i da je "kristalno jasno" da su ga štitili ljudi iz tadašnjih vlasti. "Čitava istraga je bila izuzetno bolna za Srbiju, moralna cena u međunarodnoj zajednici je bila izuzetno visoka, izgubili smo mnoge investitore poslednjih godina", konstatovao je predsednik Srbije i dodao da bi politički gledano bilo mnogo efikasnije da je ranije izabran datum za završetak ovog procesa.
Juronjuz ističe da Srbija želi da ide brže ka EU sada kada je Mladić u pritvoru i da se pre osam godina Unija saglasila da su u nju dobrodošle balkanske zemlje koje ispune standarde.
EU se slaže da njihov zamah raste, ocenjujući da sada kada je Mladić uhvaćen Srbija može da počne pristupne pregovore iduće godine, ističe se u komentaru ove TV mreže za najavu intervjua.
Eštonova: Hapšenje Mladića stvara prostor za dijalog
Hapšenje Ratka Mladića stvorilo je prostor za dijalog koji treba da zameni krvoproliće na Balkanu i Evropska unija će u tome odigrati svoju ulogu, navela je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
"Hapšenje Ratka Mladića važno je iz dva krupna razloga. Prvo, podseća masovne ubice svuda u svetu da svet neće dopustiti njihove zločine. Napravljen je još jedan korak ka svetu u kojem pravda nadvladava tiraniju. Drugo, ovo pojačava nadu za trajnim mirom na Balkanu. Približavamo se stotoj godišnjici atentata u Sarajevu koji je izazvao Prvi svetski rat. Od tada, Balkan je sinonim za podele, sukobe i brutalnost", navela je Eštonova u autorskom tekstu za britanski "Gardijan".
"Ne postoji garancija da su ti dani prošli, ali sada postoji prostor za politiku i dijalog koji će zameniti krvoproliće", dodala je ona.
Eštonova je rekla da je, na osnovu informacija kojima ona raspolaže, to što je Mladić uhapšen baš u dan kada je ona dolazila u Beograd, "čista koincidencija".
"Međutim, ono što nije koincidencija jeste povezanost Tadićeve želje da Srbiju uvede u EU i njegovog insistiranja na uklanjanju mrlje koju je stvorilo ponašanje srpskih vlasti devedesetih godina. On je odlučan da ide demokratskim putem koji je zamenio komunističke, nacionalističke i fašističke tiranije u ostatku Evrope", navela je ona.
Šefica evropske diplomatije navela je da je njen zadatak da njemu, i ostalima, pomogne u tome.
"Hrvatska će, nadamo se, okončati predpristupne pregovore ove godine i Srbija će ih, možda, započeti iduće", dodala je ona.
Eštonova je navela da se ne očekuje da proces pomirenja na Balkanu bude brz ili jednostavan, jer je za "istorijske rane potrebno vreme da zarastu", ali da je "nada pristupanja EU i deljenje ideala i prosperiteta pružilo snažan motiv da se razreše stare razlike".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
