Izvor: Politika, 02.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mafijaška imovina na udaru zakona
Predlog je da se oduzeta imovina raspodeljuje sudu i tužilaštvu, kao način da država dobije sredstva za jačanje institucija za borbu protiv organizovanog kriminala
Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom srušiće ekonomsku podlogu organizovanom kriminalu i omogućiće da se pod znak pitanja stavi sva imovina koju poseduje neka osuđena osoba, njeni srodnici ili pravni naslednici. Ako država onima koji treba da se bore protiv organizovanog kriminala ne da takvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstvo u ruke, onda je taj posao besmislen.
Ovo su zaključci okruglog stola o aktivnostima pravnih institucija Srbije u oblastima organizovanog kriminala i ratnih zločina, koji je upriličio Beogradski centar za ljudska prava. O predlogu zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine govorili su njegovi autori Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta i Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu.
– Prvi slučaj oduzimanja imovine imali smo u predmetu „Zarubica”. Sada imamo prvostepenu presudu u predmetu protiv „zemunskog klana”, gde je naloženo vraćanje mnogo većeg iznosa novca. Sve to se odnosi samo na konkretno delo za koje je neka osoba osuđena. Prema novom zakonu, bitno je samo to da postoji osuda za neko krivično delo iz nadležnosti Specijalnog suda, primanje i davanje mita, razni falsifikati, trgovina oružjem ili finansiranje terorizma – rekao je profesor Ilić.
On je dodao da je ideja autora zakona bila i osmišljavanje načina da se na udaru zakona nađu i naslednici onih koji su imovinu stekli kriminalom, navodeći kao primer slučaj šverca cigareta u kome se pominje bivši zamenik ministra policije.
– Da bismo to uradili, mi smo morali da predvidimo neke institucije koje sada ne postoje. U policiji je to Posebna jedinica za finansijsku istragu. Ovim zakonom se osniva i Direkcija za upravljanje imovinom, koja bi vodila računa o privremeno ili trajno oduzetoj imovini. Predviđen je i postupak u kome bi osoba dobila priliku da dokaže da njena imovina nije proistekla iz krivičnog dela. Ako se u roku od dve godine ne pokrene postupak za trajno oduzimanje imovine, onda mera privremenog oduzimanja prestaje da važi, a za to vreme direkcija se mora sa pažnjom dobrog domaćina odnositi prema njoj – kaže profesor Ilić.
Teret dokazivanja samo bi u početnoj fazi bio na tužiocu. Oduzeta imovina raspodeljuje se sudu i tužilaštvu, kao način da država dobije sredstva za jačanje institucija za borbu protiv organizovanog kriminala.
Sudija Majić je ocenio da će ovaj zakon, koji je još u fazi nacrta, biti jedan od najznačajnijih, jer će državnim organima dati veoma moćno sredstvo u ruke. On je dodao da očekuje „gužvu i galamu” u javnoj raspravi o zakonu, upozoravajući da je to jedini način da se zada pravi udarac organizovanom kriminalu i preispitaju neke stvari u našem društvu.
Sudija Specijalnog suda Radmila Dragičević-Dičić, član veća u postupcima za ubistvo Zorana Đinđića i Ivana Stambolića, kazala je da je država postala svesna koliko je važan rad Specijalnog suda, ali da su potrebne ozbiljnije sistemske mere obezbeđenja sudija. Ona je rekla da postoji zakon koji garantuje sigurnost učesnicima u krivičnom postupku, a ne garantuje sigurnost sudijama. Istakla je i da nije lako suditi u predmetima organizovanog kriminala i svakodnevno biti „izložen pisanjima koja se u jednom delu mogu okarakterisati i nezakonitim – zadiranjem u tajnost spisa i tajnost istrage, raznim izjavama, objavljivanjem ispovesti okrivljenih, čak i osuđenih”. – To su pritisci koji direktno mogu uticati na pitanje nepristrasnosti suda, a posebno ako se radi o izjavama visokih državnih zvaničnika – rekla je Radmila Dragičević-Dičić. Ona je dodala da Specijalni sud razvija međunarodnu praksu i da u nekim slučajevima direktno primenjuje međunarodne konvencije o borbi protiv organizovanog kriminala. Prema njenim rečima, sudska praksa još nije izgrađena u nekim istražnim radnjama, kao što je na primer, prisluškivanje, a kroz rad Specijalnog suda kristališe se praksa sudstva u primeni te mere u otkrivanju organizovanog kriminala.
– U Specijalnom sudu sa dužnom pažnjom vodimo računa o tim merama i vrlo često odbijamo da izvedemo kao dokaz mere vezane za prisluškivanje, poštujući princip zakonitosti i princip koji nalaže Evropska konvencija o ljudskim pravima – istakla je sudija Radmila Dragičević-Dičić.
Dodala je da je značaj Specijalnog suda i razvijanje prakse u vezi sa svedocima saradnicima i prikrivenim islednicima i da je Specijalni sud, tokom četiri i po godine postojanja, pionir u toj oblasti. Sudija Dragičević-Dičić je rekla da je sud jako opterećen i da radi u dve smene, kako bi bilo poštovano pravo na suđenje u razumnom roku.
Mirjana Ilić, zamenica specijalnog tužioca za organizovani kriminal ocenila je da je rad Specijalnog tužilaštva u prošloj godini bio vrlo efikasan i ažuran.
– Specijalno tužilaštvo dobilo je prošle godine 24 predmeta, što je za dva više nego 2006. godine. Pokrenuto je 305 zahteva za sprovođenje istrage, 212 ljudi je optuženo, a određen je pritvor za 160 ljudi – rekla je Mirjana Ilić.
Dodala je da je od 135 osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja optužena 91 osoba, od kojih je 69 u pritvoru, a da je u pritvoru 10 optuženih za primanje mita, dok je protiv šestoro osumnjičenih za davanje mita podnet zahtev za sprovođenje istrage.
Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, rekao je da sudovi ne mogu da rade bez društvene i političke podrške. – Ta podrška nije onakva kakvu smo očekivali. Sudstvo je oslonjeno na sopstvene snage, a očekuje se da će sudijsku funkciju obavljati hrabri ljudi, što nije dobro. Moderno društvo počiva na poštenom i stručnom građaninu, a ne na junaku – rekao je Dimitrijević.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 03/02/2008]
