Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbegavanje vojnog roka
Obveznici se do 35. godine mogu uputiti u vojsku a stariji se prevode u rezervu i izvode pred sud zbog izvršenog krivičnog dela, kaže Zoran Đošić
U rasvetljavanju smrti gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su život izgubili 5. oktobra 2004. godine u objektu "Karaš" u Beogradu, na potezu su stručnjaci američkog Ef-Bi-Aja kojima je predmet poslat na veštačenje. Rukovodilac Vojnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva Zoran Đošić kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od nalaza američkih eksperata zavisi sudbina slučaja koji je uznemirio Srbiju. Po njegovom mišljenju, posle pogibije gardista u Topčideru javnost je postala hiperosetljiva na nesreće i samoubistva u vojsci kojih je, na žalost, uvek bilo.
– Ako američki eksperti zaključe da nema dokaza o učešću trećeg lica u smrti dvojice vojnika, odnosno da je reč o ubistvu i samoubistvu, zatvoriću slučaj. U suprotnom, nastavićemo rad na predmetu – objašnjava Đošić.
Posle ukidanja vojnog pravosuđa, nadležnosti nekadašnjih vojnih tužilaštava preuzela su vojna odeljenja okružnih tužilaštava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Tužioci iz Beograda zaduženi su i za područja Smedereva, Požarevca, Šapca, Valjeva, pa i Negotina i Zaječara. Oni gone osumnjičene za krivična dela protiv vojske ili sistema odbrane. U nadležnosti Vojnog odeljenja Okružnog tužilaštva u Beogradu su i afere "Pancir" i "Satelit".
– Nakon što su se ti slučajevi pojavili u javnosti, zahtevao sam od Vojnobezbednosne agencije proveru podataka. Predmet "Pancir" je u istražnom, a "Satelit" u pretkrivičnom postupku. O detaljima ne mogu da govorim jer je rad na oba slučaja u toku – objašnjava Đošić.
Ipak, najveći deo posla petorice tužilaca kojima on rukovodi odnosi se na slučajeve izbegavanja vojne obaveze. Ti predmeti godinama se nagomilavaju, a posle proglašenje amnestija, kojih je bilo nekoliko od početka devedesetih godina, njihov broj se smanjuje. Međutim, mali broj vojnih obveznika, od kojih je većina u inostranstvu, iskoristi taj trenutak i odsluži vojni rok. Šalju im se novi pozivi, oni se ne odazivaju i tako se predmeti ponovo gomilaju.
– Amnestija oslobađa krivične odgovornosti za neodazivanje u vojsku do nekog datuma, ali nikoga ne oslobađa vojne obaveze. Svi koji izbegavaju vojni rok mogu očekivati optužnicu i raspisivanje poternice – upozorava Đošić.
On objašnjava da se neodgovorni obveznici na služenje vojnog roka mogu uputiti najkasnije do 35 godine života. Oni stariji se automatski prevode u rezervni sastav i izvode pred sud zbog izvršenog krivičnog dela.
"Klasično" krivično delo na kojem rade ovi tužioci jeste krađa vojnog naoružanja i opreme. Iz magacina uglavnom nestaje pešadijsko naoružanje, pre svega automatske puške i pištolji. Zanimljivo je da se sve češće krade oprema, koja se može prodati na ilegalnom tržištu. Pokrenuto je i nekoliko slučajeva za neizvršavanje naređenja, a odnose se na odbijanje odlaska pripadnika vojske na zadatak u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.
Kada su preuzeti slučajevi od rasformiranog Vojnog tužilaštva, među njima je bilo i predmeta iz vremena SFRJ koji su se odnosili na podrivanje vojne i odbrambene moći zemlje, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, napuštanja dužnosti...
– Većinu tih postupaka smo obustavili, pošto ne postoje više ni SFRJ ni JNA, odnosno društvene vrednosti iz tog vremena. Izuzetak su slučajevi gde je došlo do gubitaka ljudskih života ili drugih teških posledica. Nasledili smo slučaj streljanja oficira u Bjelovaru posle zauzimanja kasarne od strane hrvatskih snaga, kao i masakre vojnika prilikom povlačenja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i u Tuzli. Ove slučajeve preuzelo je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije – objašnjava Đošić.
M. Galović - M. Derikonjić
[objavljeno: 23.07.2006.]
