Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Dec.2010, 21:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istraga nije utvrdila ko je granatirao Markale
HAG -
U nastavku suđenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok optužbe Džon Hamil (John Hamill) izjavio je danas da istragom nije bilo moguće utvrditi odakle je tačno u februaru 1994. bila ispaljena granata na sarajevsku pijacu Markale.
Irski artiljerijski potpukovnik Hamil bio je "tehnički savetnik" u timu UN koji je sproveo istragu o prvoj eksploziji na Markalama u kojoj je, 5. februara 1994., poginulo 66 Sarajlija, a ranjeno više od 140 građana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Hamil je danas posvedočio da je istragom utvrđen pravac iz kog je minobacačka granata doletela, kao i "šest mogućih lokacija sa koje je ispaljena, od kojih su dve, bliže, bile na položajima Armije BiH, a četiri, dalje, na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske".
Hamil je izjavio da "nije bilo dovoljno dokaza da se odredi koja je strana pucala" i da je zaključak istrage bio da je granata mogla doći "sa bilo koje od dve strane".
Dok ga je Karadžić unakrsno ispitivao, potpukovnik Hamil ocenio je i da je bilo "zapanjujuće" pogoditi Markale jednom minobacačkom granatom, ukoliko je pijaca bila namerno ciljana.
Po svedokovim rečima, minobacačka vatra zahteva mnogo dugotrajnih priprema i informacija o cilju, uz korigovanje tokom samog dejstva, na osnovu učinka već ispaljenih granata.
"Ako su Markale bile cilj, pogoditi ih jednom-jedinom granatom bilo je apsolutno zapanjujuće. Ukoliko je želeo da pogodi Markale, onog ko je granatu ispalio, gledano iz njegove perspektive, poslužila je sreća", kazao je Hamil, ne isključujući mogućnost da pijaca nije bila cilj.
Svedok je, međutim, odbacio Karadžićevu sugestiju da to pokazuje "odsustvo namere da se pogode Markale". Od početka suđenja, Karadžić tvrdi da su obe eksplozije "montirane" od vlasti u Sarajevu.
"Ne kažem da nije bilo namere, ali ne znam da li je pogodak bio slučajan ili planiran. Mogu, međutim, reći da je vatra bila usmerena na područje gusto naseljeno civilnim stanovništvom", naglasio je Hamil.
On je posvedočio i da je za samo jedan dan, 22. jula 1993, VRS ispalila 3.612 granata na Sarajevo, što su registrovali vojni posmatrači UN na srpskoj strani, među kojima je bio i on.
Irski oficir negirao je Karadžićevu sugestiju da je u ranijem svedočenju pred Tribunalom izjavio da je verovatnije da je granata bila ispaljena sa položaja ABiH.
Dok ga je optuženi ispitivao, Hamil je naglasio i da "upucavanje" minobacača na određeni cilj može važiti samo dva sata i da su bilo kakvi stariji podaci "bezvredni".
Kriminalistički tehničar sarajevske policije Sead Bešić tvrdio je, ranije da je VRS granatama ispaljenim na centar Sarajeva krajem juna 1995. "upucavala" oruđa za napade na tadašnju Titovu ulicu i pijacu Markale, koja je po drugi put bila pogođena 28. avgusta 1995.
Dok je bio na položajima Sarajevsko-romanijskog korpusa, Hamil je, kako je izjavio, video da se iz Sarajeva otvara snajperska i minobacačka vatra, kao i da tenkovi pucaju iz okoline bolnice Koševo.
Hamil je, međutim, posvedočio i da je VRS koristila snajpersku vatru kao sredstvo za "terorisanje" stanovništva i da je vojno i političko vođstvo imalo čvrstu kontrolu nad armijom.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
