Izvor: S media, 13.Dec.2010, 18:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ne zna se mesto ispaljivanja granata

U nastavku sudjenja Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, svedok optužbe Džon Hamil izjavio je danas da istragom nije bilo moguće utvrditi odakle je tačno u februaru 1994. bila ispaljena granata na sarajevsku pijacu Markale.

Irski artiljerijski potpukovnik Hamil bio je "tehnički savetnik" u timu UN koji je sproveo istragu o prvoj eksploziji na Markalama u kojoj je, 5. februara 1994., poginulo 66 Sarajlija, a ranjeno više od 140 gradjana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Hamil je danas posvedočio da je istragom utvrdjen pravac iz kog je minobacačka granata doletela, kao i "šest mogućih lokacija sa koje je ispaljena, od kojih su dve, bliže, bile na položajima Armije BiH, a četiri, dalje, na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske".

Hamil je izjavio da je "nije bilo dovoljno dokaza da se odredi koja je strana pucala" i da je zaključak istrage bio da je granata mogla doći "sa bilo koje od dve strane".

Dok ga je Karadžić unakrsno ispitivao, potpukovnik Hamil ocenio je i da je bilo "zapanjujuće" pogoditi Markale jednom minobacačkom granatom, ukoliko je pijaca bila namerno ciljana.

Po svedokovim rečima, minobacačka vatra zahteva mnogo dugotrajnih priprema i informacija o cilju, uz korigovanje tokom samog dejstva, na osnovu učinka već ispaljenih granata.

"Ako su Markale bile cilj, pogoditi ih jednom-jedinom granatom bilo je apsolutno zapanjujuće. Ukoliko je želeo da pogodi Markale, onog ko je granatu ispalio, gledano iz njegove perspektive, poslužila je sreća", kazao je Hamil, ne isključujući mogućnost da pijaca nije bila cilj.

Svedok je, medjutim, odbacio Karadžićevu sugestiju da to pokazuje "odsustvo namere da se pogode Markale". Od početka sudjenja, Karadžić tvrdi da su obe eksplozije "montirane" od vlasti u Sarajevu.

"Ne kažem da nije bilo namere, ali ne znam da li je pogodak bio slučajan ili planiran. Mogu, medjutim, reći da je vatra bila usmerena na područje gusto naseljeno civilnim stanovništvom", naglasio je Hamil.

Eksplozije na pijaci Markale montirane

On je posvedočio i da je za samo jedan dan, 22. jula 1993, VRS ispalila 3.612 granata na Sarajevo, što su registrovali vojni posmatrači UN na srpskoj strani, medju kojima je bio i on.

Irski oficir negirao je Karadžićevu sugestiju da je u ranijem svedočenju pred Tribunalom izjavio da je verovatnije da je granata bila ispaljena sa položaja ABiH.

Dok ga je optuženi ispitivao, Hamil je naglasio i da "upucavanje" minobacača na odredjeni cilj može važiti samo dva sata i da su bilo kakvi stariji podaci "bezvredni".

Kriminalistički tehničar sarajevske policije Sead Bešić tvrdio je, ranije da je VRS granatama ispaljenim na centar Sarajeva krajem juna 1995. "upucavala" orudja za napade na tadašnju Titovu ulicu i pijacu Markale, koja je po drugi put bila pogodjena 28. avgusta 1995.

Dok je bio na položajima Sarajevsko-romanijskog korpusa, Hamil je, kako je izjavio, video da se iz Sarajeva otvara snajperska i minobacačka vatra, kao i da tenkovi pucaju iz okoline bolnice Koševo.

Hamil je, medjutim, posvedočio i da je VRS koristila snajpersku vatru kao sredstvo za "terorisanje" stanovništva i da je vojno i političko vodjstvo imalo čvrstu kontrolu nad armijom.

Bivši predsednik RS optužen je za terorisanje civila u Sarajevu dugotrajnom kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada; genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH i uzimanje vojnika Unprofora za taoce 1992-95.

Sudjenje će sutra ujutro biti nastavljeno svedočenjem britanskog novinara Martina Bela (Bell) koji je tokom rata u BiH bio dopisnik Bi-Bi-Sija iz Sarajeva.

(Beta)

Nastavak na S media...

Radio Televizija Vojvodine: Istraga nije utvrdila ko je granatirao Markale