Izvor: Studio B, 02.Avg.2010, 10:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas odluka o žalbi za slučaj Ganić
Pažljivo proučavamo presudu o neizručenju, ne odustajem od Ganića, kaže specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da srpsko tužilaštvo pažljivo analizira odluku Suda za ekstradicije u Londonu kojom je odbio je da Srbiji izruči bivšeg člana ratnog predsedništva BiH Ejupa Ganića i da je već "utvrdilo određene manjkavosti i pogrešno >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zaključivanje o odlučnim činjenicama".
"Danas ćemo razgovarati putem video-veze sa engleskim kraljevskim tužilaštvom i doneti odluku o žalbi", rekao je Vukčević za "Novosti".
Vukčević je odbacio tvrdnje Ganićeve odbrane i pojedinih stranih medija da je Srbija nudila da odustane od zahteva za ekstradiciju ukoliko BiH prizna Rezoluciju o Srebrenici koju je donela Skupština Srbije.
"Za mene je relevantan dopis Ministarstva pravde Republike Srbije u kome je na pitanje londonskog ekstradicionog suda nedvosmisleno odgovoreno da ne postoje nikakvi politički dogovori u vezi sa ovim predmetom. Da li su političari razgovarali o nečem drugom što bi pomoglo da u jednom delikatnom trenutku situacija u regionu bude relaksirana, ja ne znam", kazao je Vukčević.
"Ne vidim da to može biti predmet neke vrste političke trgovine. Ja ću uporno da postavljam pitanje: zašto još nismo nigde dobili pravosudni odgovor na pitanje ko je ubio 42 vojnika i ranio njih 73", u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, dodao je Vukčević.
On je naveo da je londonski sud "poklonio veru iskazu gospodina Damira Arnauta, Ganićevog pravnog savetnika, koji je svedočio o navodnim diplomatskim pregovorima između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Bosne i Hercegovine uz posredovanje Turske".
"Međutim, za mene je relevantan zvaničan odgovor našeg Ministarstva pravde", kazao je Vukčević.
On je dodao da je "još veći apsurd to što je sud u Londonu poklonio veru svedočenju Filipa Alkoka, a prihvatio je i navode odbrane, da su se protiv Ganića već vodile dve istrage i da su donete odluke da se protiv njega ne pokrene postupak".
"Te odluke ne postoje, istraga protiv Ganića u BiH ni danas nije zatvorena, što je potvrdio i Milorad Barašin, glavni tužilac BiH", kazao je Vukčević.
Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je Tanjugu da je tužilaštvo obavešteno da je bivši tužilac Tužilaštva BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u "predmetu Dobrovoljačka", a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok Ganićeve odbrane, kompletan "predmet Ganić" odneo sa sobom u Englesku i timu odbrane otkrio identitet zaštićenog svedoka.
Vekarić je potvrdio da je MUP Republike Srpske (RS) zbog toga podneo tužilaštvu BiH krivičnu prijavu (protiv NN lica) i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Ganića, zbog tih dešavanja.
Obrana Ganića je, prema krivičnoj prijavi, zaštićenom svedoku čiji je identitet otkrio Alkok, iako je bio u zakonskoj obavezi da čuva identitet svedoka, nudila novac u zamenu za promenu iskaza, što je on odbio i prijavio slučaj policiji RS.
Sud u Londonu je u utorak odbio zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora.
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992.
Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
