Izvor: Blic, 27.Okt.2014, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEMAR Groblje srpskih zarobljenika Češkoj nestaje u korovu
Uskoro bi moglo da bude preorano groblje srpskih ratnih zarobljenika, umrlih u radnom logoru u Češkoj, jer Srbija nije regulisala pitanje vlasništva zemljišta.
Jindrihovice, koje leži samo 20 kilometara od čuvene banje Karlove Vari, jedno su od mesta najvećeg stradanja Srba u Prvom svetskom ratu. Tu se nalazio najveći austougarski radni logor u Češkoj, Hajnrisgrin, poznat po surovosti.
U ovom logoru bilo je zatvoreno preko 40.000 ljudi. Među njima bilo je dosta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rusa i Ukrajinaca, a najviše Srba. Zarobljenike su vozovima dovodili iz svih krajeva Srbije, a najviše iz Šumadije i okoline Valjeva.
U podnožju masiva Hrušine gore svoje kosti ostavilo je preko 8.000 Srba, a sećanje na njih čuva Mauzolej sagrađen posle rata, i vojno groblje, pet kilometara dalje.
Između 1926. i 1932. godine ekshumirani su ostaci 7.100 Srba i 189 Rusa sa groblja tadašnjeg koncentracionog logora u Jindrihovicama, i preneti u Mauzolej. Najmađa žrtva imala je osam godina, najstarija je bio sveštenik u devetoj deceniji.
A na vojnom groblju, koje se nalazilo u okviru šumskog gazdinstva, nalazi se preko 1.000 grobova. Slučajno ga je otkrio Dejan Ranđelović, iz obližnjih Karlovih Vara. On je jedini čuvar „češkog Zejtinlika”.
- Ranđelović je dobrovoljno i samoinicijativno u nekoliko navrata raščišćavao taj prostor. Tamo su desetine neobeleženih humki, ali i nekoliko nadgrobnih ploča - kaže savetnik u srpskoj ambasadi u Češkoj, Stefan Tomašević.
I vlasništvo Mauzoleja nerešeno
Parcela na kojoj se nalazi Mauzolej u vlasništvu je Kraljevine Jugoslavije, i deo je imovine koja još nije raspodeljena među bivšim republikama.
- Mauzolej i kosturnica su u svojini Jugoslavije. Mi smo oko toga pisali nadležnim organima da se prihvati vlasništvo Srbije. Da se prenese vlasništvo na državu Srbiju. Procedura je pokrenuta, dalje je na njihovim organima - rekao je Stefanović za „Blic“.
Njihova stradanja, međutim, mogla bi da budu nastavljena! Groblje bi uskoro moglo da bude preorano, jer zemljište gde su sahranjeni ne pripada državi Srbiji, već je u vlasništvu opštine Jindrihovice.
Umirali su od gladi i batina
Logoraši su u Jindrihovicama bili prinuđeni da mukotrpno rade u veoma teškim uslovima. Gradili su rezervoar za vodu u logoru, radili u kamenolomu, pravili puteve i mostove. Gradili su i hemijsku fabriku udaljenu oko 20 km, u koji su odlazili i vraćali se pešice. Bili su slabo hranjeni, loše obučeni, i brutalno prebijani. Dnevno je umiralo i po 40 ljudi.
Ženevska konvencija i međunarodni zakoni štite vojna groblja od uništenja, ali ta zaštita, kao i svakog drugog groblja, traje 100 godina. Posle toga, može na njihovom mestu da se napravi bilo šta: park, soliter, tržni centar...
U ambasadi Srbije u Češkoj kažu da znaju za ovaj problem, i da su pokušali da ga reše, ali da je neophodna inicijativa Ministarstva rada da bi se taj problem trajno rešio.
Redakcija „Blica“ obratila se i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kako bi dobila odgovor na pitanje kada će problem vlasništva srpskog vojnog groblja biti rešen. Odgovora do juče nije bilo.
