Izvor: Politika, 27.Feb.2014, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Srbi izgubili na japanskoj berzi bitkoina

Najpoznatija kriptovaluta oporavlja se posle gašenja sajta na kom je nestao virtuelni novac u vrednosti od skoro 400 miliona dolara

Najveća platforma za trgovinu bitkoinima danas je samo prazna internet stranica. Japanska berza „Mt. Goks” ugašena je, a ljudi koji su joj poverili bitkoine izgubili su skoro 400 miliona dolara. Kao da je neka propala banka zatvorila svoja vrata, samo što iza ove berze ne stoji vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja garantuje sigurnost uloga.

Vest je zaplašila investitore, pa je vrednost ove kriptovalute koja je u jednom trenutku krajem 2013. vredela 1.200 dolara, pala na manje od 500. Trenutno se oporavlja i ide prema 600 dolara.

Boris Prpić, osnivač domaće bitkoin zajednice, znao je da je „Mt. Goks” nepouzdana kompanija, jer se već dve godina pričalo da je u velikom minusu zbog gubitka bitkoina. Ipak, trgovao je preko njega i izgubio pet bitkoina, ili oko 3.000 dolara. Na gubitku su, kaže, još neki ljudi iz Srbije, ali nije čuo da je neko izgubio velike sume.

Prpiću je novac bio na računu „Mt. Goksa”, jer je na toj berzi redovno kupovao bitkoine kad bi im pala vrednost i prodavao kad skoči. Na taj način, kako kaže, lepo može da se zaradi. Po njegovim procenama, bitkoin će se oporaviti:

– Već se cena vratila na skoro 600 dolara. Preživeo je, i to govori o snazi valute.

Još nema informacija zašto je berza zatvorena. „Mt. Goks” nije odgovarao na medijske upite. Direktor je zvanično samo kratko saopštio da je berza zatvorena da bi se zaštitili korisnici i da će budno pratiti situaciju. Prema jednom dokumentu koji kruži internetom, pod nazivom „Nacrt strategije za krizne situacije”, za poslednje tri godine zbog greške u sistemu koju su hakeri iskoristili, izgubio je oko 750.000 bitkoina korisnika u vrednosti od 367 miliona dolara.

Bitkoin, najpoznatija i najvrednija od nekoliko kriptovaluta, postoji samo u virtuelnom obliku. Zasnovan je na algoritmu, a dobija se u procesu „rudarenja” koji obavljaju moćni i prilično skupi kompjuteri. Ukupan broj novčića ograničen je na 21 milion, pa ga često porede sa zlatom. Do sada ih je „iskopano” 12,4 miliona.

Od 2009, kada je nastao postao je popularan među zaluđenicima za tehnologiju i ljudima koji ne veruju bankama i državama, pošto ta valuta omogućava kupovinu dobara i usluga i razmenu novca bez banaka i posrednika. Iz istog razloga je cenjen i među kriminalcima. Transakcija se odvija tako što se bitkoini prebacuju iz jednog u drugi digitalni novčanik preko interneta.

Novi udarac poverenju u bitkoine ukazao je na rizike na koje su kritičari ukazivali. Pošto je neregulisan i anoniman, verovatno nema načina da vlasnici saznaju ko ih je uzeo i kako da ih povrate.

Predstavnik japanskih finansijskih vlasti rekao je za „Volstrit džornal” da bitkoin nije prava, već alternativna valuta, poput zlata i da zato berze bitkoina nisu pod njihovom nadležnošću. Međutim, kako prenosi Bi-Bi-Si, kompanija je pod istragom u Japanu. Prema Rojtersovim izvorima, istragu je poveo i FBI.

Američki pravnici prokomentarisali su za tamošnje medije da bitkoin jeste „tera inkognita” za regulatorni sistem, ali da nejasan regulatorni status ne znači da oštećeni ne mogu da tuže za prevaru propalu berzu, registrovanu od prošlog leta kao finansijski servis.

Procene su da ovaj slučaj neće uništiti digitalnu valutu koja je odavno postala globalna. U prilog tome govore jučerašnje najave američke firme „Sekond market” da će pokrenuti regulisanu berzu za razmenu kriptovaluta.

Prema podacima američkog Kongresa, bitkoin se koristi i o njemu se raspravlja u 40 država. Poput Rusije, neke zemlje su ga zabranile, a druge odbijaju da ga regulišu. Amerikanci njime mogu da kupuju stvari na nekoliko sajtova.

J. J. K.

objavljeno: 28.02.2014.

Nastavak na Politika...