Izvor: B92, 26.Nov.2011, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li su japanski brendovi "izgubili trku"?

Japan je godinama dominirao svetom tehnologije, ali da li su dostignuća Applea, Microsofta i ostalih ugrozili imidž - i profit - tamošnjih brendova?

Tehnologija uzbuđuje svakoga, ali je u Japanu ona podignuta na viši nivo.

Čitavi kvartovi u Tokiju su posvećeni robotima, kompjuterima, gedžetima i velikim prodavnicama elektronike.

Međutim, poslednjih godina japanski brendovi suočili su se sa više izazova no ikad jer su konkurentske firme iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Južne Koreje, Kine i SAD mnogo napredovale i sustigle Japance po kvalitetu.

Japanci su u skladnom braku sa tehnologijom već decenijama i njihova lojalnost domaćim brendovima dobro je poznata. Međutim, dok su nekada skoro svi brendovi u prodavnicama bili japanski, unosno tržište Dalekog istoka postalo je meta za brojne druge firme.

A to je uticalo na profit.

Iako Canon raste – što se uglavnom pripisuje uspehu na tržištima u razvoju poput Kine i Indije - ostali ne stoje baš tako dobro.

Panasonic je nedavno predvideo godišnji neto gubitak od 420 milijardi jena (5,5 mlrd dolara).

HITACHI je takođe prijavio pad od 48% u svom kvartalnom izveštaju, a ni ostali nisu u boljoj situaciji.

Sony – jedan od najvećih japanskih brendova – očekuje gubitke u visini od milijardu dolara u ovoj fiskalnoj godini.

Dok neki za probleme okrivljuju globalnu ekonomsku krizu i zemljotres i cunami koji su ovu zemlju zadesili početkom godine, drugi smatraju da problem možda leži u samoj proizvodnji japanskih kompanija.

"Sony Walkman je bio jedan od najdragocenijih svetskih brendova”, kaže Stiv Nagata, konsultant za preduzeća koja žele da se presele u Japan. "Međutim, nisu ispratili tempo koji je svet nametao. Kada se pojavio iPod oni su mu se 'suprotstavili’ MiniDiscom koji su zadržali, verovatno, mnogo duže nego što je trebalo.

Nisu uspeli da održe korak sa novom digitalnom tehnologijom. Sada su se povratili ali su izgubili mnogo u međuvremenu.”

Ta "greška" je, kaže Nagata, samo jedna od nekoliko koje japanska preduzeća prave već godinama; iako je direktor Sonyja Hauard Stringer uveren da bi ta kompanija sigurno imala veliki profit da nije bilo cunamija.

Globalizacija

Japan je jedna od prvih zemalja koja je prihvatila 3G tehnologiju i flip telefone, ali od tada uglavnom stoji u mestu.

Oko 6% populacije ove zemlje koristi smart telefone, u poređenju sa 30% u SAD i Velikoj Britaniji, pokazuje istraživanje Google Mobile Marketing Association.

I tajvanske, kineske i korejske firme polako preuzimaju primat snižavanjem cena i napornim i agresivnim radom na povećavanju udela na tržištu.

Ta situacija još više otežava položaj Japana jer snaga jena čini proizvodnju i izvoz mnogo skupljim.

Iako je državna pomoć obezbedila japanskim preduzećima domaće tržište, usled sve veće globalizacije IT sektora neki taj potez više vide kao prokletstvo nego blagoslov.

"Kada je Japan bio centar tehnologije, oni su preduzeli dosta mera za zaštitu ovog neverovatno unosnog domaćeg tržišta", kaže Nagata. "Ali zaštita se, na neki način, završila njihovim proterivanjem sa globalnog tržišta.

Oni nisu baš obraćali pažnju na brz rast i potražnju ostalog tržišta i sada je dosta japanskih elektronskih proizvođača zarobljeno, kajući se što nemaju veću ulogu na globalnom tržištu.”

Kultura lojalnosti

Inovacije iz Applea i Microsofta (bar kada je o igricama reč) osigurale su SAD-u "vlast” na Dalekom istoku.

I baš kao što je teško naterati japanske kupce da promene mišljenje zbog snažnog osećaja lojalnosti, kad jednom prestanu da kupuju određeni brend, teško ih je ponovo pridobiti.

Sony, Toshiba i Hitachi uzvraćaju udarac spajanjem svojih malih biznisa proizvodnje LCD-a. U javno-privatnom partnerstvu, stvaranje najvećeg svetskog proizvođača ekrana osetljivog na dodir daje nadu da će japanske kompanije postati još konkurentnije.

Ali ti prilagođeni hardveri i skupi gedžeti sa jednom svrhom – tržište koje postoji samo u Japanu - više nije isplativo kao nekad.

A lako je videti zašto je situacija takva. Kako se tehnologija kreće u pravcu sve mobilnijih i pristupačnijih uređaja, nekada jedinstvena proizvodnja sada je izložena riziku da bude podrivena pod navalom jeftinih i jednostavnih aplikacija.

Na primer, zašto bi neko kupio uređaj sa jednom (konkretnom) namenom za 100 dolara ako aplikacija sa istom funkcionalnošću košta 3 dolara?

Neumoljivi marš globalizacije čini se da je udario Japan tako teško, da je pitanje da li domaći tehnološki giganti mogu da urade nešto kako bi zaustavili sadašnje probleme.

Ali, kao što je gospodin Stinger rekao Wall Street Journalu: "Imate loše godine iza sebe, trik je da ih prebrodite, naučite nešto iz njih, proživite ih podignute glave i shvatite zašto i kada treba da se menjate."

Japanci su i dalje strastveni ljubitelji tehnologije, što nije zanemarljiva činjenica. Japanski proizvođači samo treba da se potrude da budu jednako strastveni i kada je reč o njihovim brendovima.

Nastavak na B92...