Izvor: B92, 15.Sep.2010, 18:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"VRS neselektivno granatirala"

Hag -- Bivši vojni posmatrač UN Frensis Roj Tomas svedočio je na suđenju Radovanu Karadžiću da je 1993-94. Vojska RS hiljadama granata neselektivno gađala Sarajevo.

Tadašnji predsednik Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada na civilne objekte.

Major Tomas koji je u Sarajevu bio od oktobra 1993. do jula 1994, izjavio je da je VRS izlagala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grad "snažnom granatiranju koje je često bilo nasumično i nije ciljalo samo liniju sukoba, nego i stambene četvrti".

Svedok je precizirao da je u nedelji od 19. do 26. decembra 1992. na Sarajevo palo "5.650 projektila", dok je iz Sarajeva na položaje VRS bilo ispaljeno 709 projektila. Samo 22. decembra 1992. VRS je, po njegovom iskazu, na Sarajevo ispalila oko 3.000 granata.

"Srbi su pucali na ciljeve koje nisu mogli identifikovati kao vojne, niti su posle mogli analizirati učinak te vatre", rekao je Tomas.

Izjavio je da je posle prve eksplozije na pijaci Markale, u februaru 2004. godine, u kojoj je poginulo više od 60 građana, granatiranje grada prestalo, posle pretnji NATO da će napasti srpske položaje, ali da se u Sarajevu povećao broj žrtava od hitaca iz snajpera.

Major Tomas naznačio je da je, međutim, bilo teško utvrditi ko je iz snajpera pucao.

U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je Tomasa nazvao "neprijateljskim" i "nepouzdanim" i "pristrasnim" svedokom, tvrdeći da su posmatrači UN brojali samo granate koje je ispaljivala VRS, ne vodeći računa oartiljerijskoj vatri Armije BiH koja je dolazila iz grada.

Tomas je potvrdio da je ABiH otvarala vatru iz minobacača smeštenih u okolini položaja i komandi snaga UN, čiji su zapovednici često tražili da se ta oruđa uklone.

"Da, ograničen broj minobacač delovao je iz stambenih četvrti u Sarajevu, ali to nije bilo ni blizu 3.000 granata koje su vaše snage ispalile 22. decembra", rekao je svedok.

Na Karadžićevo pitanje smatra li da je dozvoljeno "maskirati vojne položaje među civilne objekte", Tomas je odgovorio odrečno.

Kanadski oficir potvrdio je i da je ABiH otvarala tenkovsku vatru iz grada, napominjući, međutim, da posmatračima UN nije bilo jasno zašto VRS smesta odgovara, ne ostavljajući njima vreme da sprovedu istragu i utvrde da su muslimanske snage prekršile primirje.

"Odmazda nije vojna operacija", primetio je svedok.

Upitan zna li da je komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS general STanislav Galić naredio puno poštovanje primirja i otvaranje vatre samo u slučaju da su životi vojnika ugroženi, Tomas je odgovorio da to nije mogao zaključiti iz Galićevih dela "koja govore jače od reči".

Na Karadžićevu sugestiju, Tomas je kazao i da je tačno da su vojnici ABiH jednom prilikom "maskirani u Srbe" pucali na jednog od komandanata Unprofora.

Posmatrači UN u Sarajevu čuli su "glasine" da ABiH puca na sopstveni narod da bi pridobila simpatije u svetu i izazvala međunarodnu intervenciju, ali da to nije moglo biti dokazano.

Unakrsno ispitivanje majora Tomasa, Karadžić će završiti sutra, a zatim će suđenje biti prekinuto do 27. septembra, kako bi odbrana proučila obiman materijal koji joj je sa zakašnjenjem dostavilo tužilaštvo.

Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština; etničko čišćenje nesrba širom BiH i uzimanje međunarodnih talaca 1992-95.

Nastavak na B92...