Izvor: RTS, 15.Sep.2010, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karadžić: Posmatrači bili pristrasni
Vojska Republike Srpske hiljadama granata neselektivno gađala Sarajevo, tvrdi bivši vojni posmatrač UN Frensis Roj Tomas, na suđenju Radovanu Karadžiću pred Tribunalom u Hagu. Posmatrači brojali granate samo jedne strane, tvrdi Karadžić.
Bivši vojni posmatrač UN Frensis Roj Tomas svedočio je na suđenju Radovanu Karadžiću, pred Tribunalom u Hagu, da je 1993-94. godine Vojska Republike Srpske hiljadama granata neselektivno gađala Sarajevo.
Tadašnji predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Republike Srpske optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada na civilne objekte.
Kanadski major Tomas, koji je u Sarajevu bio od oktobra 1993. do jula 1994, izjavio je da je VRS izlagala grad snažnom granatiranju koje je često bilo nasumično i nije ciljalo samo liniju sukoba, nego i stambene četvrti.
Svedok je precizirao da je u nedelji od 19. do 26. decembra 1992. na Sarajevo palo 5.650 projektila, dok je iz Sarajeva na položaje VRS bilo ispaljeno 709 projektila.
Samo 22. decembra 1992. godine VRS je, po njegovom iskazu, na Sarajevo ispalila oko 3.000 granata.
"Srbi su pucali na ciljeve koje nisu mogli identifikovati kao vojne, niti su posle mogli analizirati učinak te vatre", izjavio je Tomas.
Kanadski major je istakao da je posle prve eksplozije na pijaci Markale, u februaru 2004. godine, u kojoj je poginulo više od 60 građana, granatiranje grada prestalo, posle pretnji NATO da će napasti srpske položaje.
"U Sarajevu se povećao broj žrtava od hitaca iz snajpera, međutim, bilo je teško utvrditi ko je iz snajpera pucao", rekao je major Tomas.
U unakrsnom ispitivanju, Karadžić je Tomasa nazvao "neprijateljskim" i "nepouzdanim" i "pristrasnim" svedokom, tvrdeći da su posmatrači UN brojali samo granate koje je ispaljivala VRS, ne vodeći računa o artiljerijskoj vatri Armije BiH koja je dolazila iz grada.
Tomas je potvrdio da je ABiH otvarala vatru iz minobacača smeštenih u okolini položaja i komandi snaga UN, čiji su zapovednici često tražili da se ta oruđa uklone.
"Da, ograničen broj minobacača delovao je iz stambenih četvrti u Sarajevu, ali to nije bilo ni blizu 3.000 granata koje su vaše snage ispalile 22. decembra", rekao je svedok.
Na Karadžićevo pitanje smatra li da je dozvoljeno maskirati vojne položaje među civilne objekte, Tomas je odgovorio odrečno.
Kanadski oficir potvrdio je i da je ABiH otvarala tenkovsku vatru iz grada, napominjući, međutim, da posmatračima UN nije bilo jasno zašto VRS smesta odgovara, ne ostavljajući njima vreme da sprovedu istragu i utvrde da su muslimanske snage prekršile primirje. "Odmazda nije vojna operacija", rekao je svedok.
Upitan zna li da je komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS general Stanislav Galić naredio puno poštovanje primirja i otvaranje vatre samo u slučaju da su životi vojnika ugroženi, Tomas je odgovorio da to nije mogao zaključiti iz Galićevih dela koja govore jače od reči.
"Tačno je da su vojnici ABiH jednom prilikom maskirani u Srbe pucali na jednog od komandanata Unprofora", izjavio je Tomas.
Major je potvrdio da su posmatrači UN u Sarajevu čuli glasine da ABiH puca na sopstveni narod da bi pridobila simpatije u svetu i izazvala međunarodnu intervenciju, ali da to nije moglo biti dokazano.
Unakrsno ispitivanje majora Tomasa, Karadžić će završiti sutra, a zatim će suđenje biti prekinuto do 27. septembra, kako bi odbrana proučila obiman materijal koji joj je sa zakašnjenjem dostavilotužilaštvo.
