Izvor: RTS, 17.Feb.2011, 19:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNMIK o "žutoj kući" (2)
Komandanti OVK i lekari sa Kosova i iz inostranstva učestvovali u operaciji prebacivanja otetih Srba u improvizovane zatvore na severu Albanije, gde su ubijani, a njihovi organi sa aerodroma u Tirani transportovani u inostranstvo. UNMIK predao dokumente Euleksu.
Internet portal Radio-televizije Srbije došao je u posed dokumenta iz decembra 2003. godine, kojim UNMIK obaveštava Haški tribunal o nalazima istrage >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << o otmicama i ubistvima Srba na Kosovu i severu Albanije, tokom i neposredno posle sukoba 1999. godine.
UNMIK je danas demantovao informacije da Euleks nije upućen u sadržaj ovog dokumenta, navodeći da je do početka 2009. godine kompletna arhiva misije Ujedinjenih nacija predata Euleksu.
"Kao što smo već rekli, UNMIK je, pošto je prvi put čuo za te navode, skrenuo pažnju Haškom tužilaštvu... Krajem 2008. i početkom 2009. godine, UNMIK je svu dokumentaciju prosledio Euleksu", navodi se u saopštenju portparola UNMIK-a Olivera Salgada.
UNMIK je spreman da potpuno podrži bilo kakvu buduću eventualnu istragu o tim navodima.
Verodostojnost tog dokumenta potvrdila su dva izvora u Haškom sudu i misiji UN na Kosovu.
U pismu koje je upućeno Haškom tribunalu iz kancelarije Unmika, 12. decebra 2003. godine, navodi se:
1. Od sredine devedesetih, a možda i ranije, između 70 i 200 ljudi je oteto, a zatim su živi odvezeni kamionom ili kombijem u privatne objekte u blizini gradova na severu Alabanije. Većina tih ljudi bili su Srbi sa Kosova, oteti u periodu između juna i oktobra 1999. godine. Srbi odvezeni u Albaniju uglavnom su bili muškarci, starosti između 27 i 50 godina.
Od jula 1999. godine, prema mnogobrojnim izvorima čija pouzdanost nije utvrđena, neki od tih zarobljenika (24-100) bili su prevezeni iz severne Albanije u privatnu kuću (ili kuće) u blizini Burela, oko 110 kilometara jugoistočno od Kukeša. Medicinsku opremu kupljenu za tu kuću lekari su koristili za vađenje organa zatvorenicima, koji su posle toga umirali.
Njihova tela su, potom, sahranjivana u blizini. Organi su prevoženi do aerodroma Rinas, pored Tirane (približno 75 kilometara jugoistočno od Burela) i avionom odvoženi u inostranstvo. Pored Srba, zarobljenici koji su dovođeni u tu kuću opisani su kao prostitutke.
Poslednja isporuka zarobljenika sa severa Albanije u kuću u blizini Burela registrovana je 2000. godine.
2. Pored zarobljenika koji su živi dovezeni u Albaniju (nepoznat broj leševa), za koje se pretpostavlja da su srpski civili, prevezeni su, navodno, sa Kosova u Albaniju, gde su zakopani na udaljenim lokacijama.
3. Gorenavedene informacije zasnovane su na ispitivanju svedoka - Albanaca koji su služili u OVK. Pouzdanost tih informacija nije proverena.
Prema tim izvorima, prevoz i hirurški zahvati izvođeni su bez aktivnog učešća i/ili znanja oficira srednjeg i višeg ranga u OVK, kao i doktora sa Kosova i iz inostranstva.
4. Kuća gde su vršena vađenja organa, nalazi se 14,68 kilometara južno od Burela. Kuća se nalazi u zaseoku Kurteši, koji se nalazi šest kilometara zapadno od glavnog puta koji spaja Burel i Klos. Raskrsnica za neasfaltirani put ka Kurtešiju je na 8,57 kilometara južno od prvog mosta na jugu Burela.
Osnovu za taj izveštaj, piše u dokumentu UNMIK-a, čine svedočenja albanskih gerilaca. Navodi se, takođe, da su celu operaciju pomagali zvaničnici albanske tajne službe u vreme dok je, u prethodnom mandatu, na vlasti bila Demokratska partija Saljija Beriše.
Taj dokument uputio je, 12. decembra 2003. godine, direktor UNMIK-ovog Odeljenja za pravdu Pol Kofi na adresu istražitelja Haškog suda za Makedoniju i Kosovo Džonatana Sača. Haški tribunal nikada nije pokrenuo zvaničnu istragu o navodima iz izveštaja UNMIK-a.
