Izvor: S media, 16.Feb.2011, 21:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Znali za Žutu kuću

U prepisci zvaničnika UNMIK i Haškog tribunala do koje je došla italijanska agencija TM njuz nalazi se niz detaljnih svedočenja o transportovanju otetih na Kosovu do Žute kuće u Burelju, iz koje proizilazi da su ove dve institucije 2003. bile upoznate sa slučajem o kome govori izveštaj Dika Martija, preneo je KiM radio.

U dokumentaciji sa oznakom “poverljivo” koja sadrži 29 stranica u zaglavlju zavedenih oznakom CX-103 nalazi se korespendencija između zvaničnika >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << UNMIK i Haškog tribunala.

Savet bezbednosti UN o Kosovu

U njenom sadržaju, čiji su delovi danas popodne objavljeni na sajtu kanala Frans 24, nalazi se niz detaljnih svedočenja u kojima se opisuje prevoz otetih na Kosovu 1999. godine do Žute kuće u Burelju, kao i transportovanje njihovih organa do aerodroma Rinas kod Tirane.

Iz ove prepiske jasno proizilazi da su ove dve institucije još 2003. bile detaljno upoznate sa slučajem navedenim u izveštaju Dika Martija.

Nedostatak zaštite svedoka

Na početku ove dokumentacije se, sa memorandumom Haškog tribunala u zaglavlju, nalazi pismo Emona Smita, šefa misije Haškog tribunala u Skoplju i Prištini, upućeno oktobra 2003. šefu istražnog tima Tribunala Patrku Lopezu Terezu, u kome iznosi svoja saznanja proistekla iz susreta i razgovora sa direktorom Odeljenja UNMIK za pravosuđe Polom E. Kofijem.

Smit najpre predstavlja svoje zaključke o slučaju trgovine ljudskim organima u kojima se navodi kako je početkom i sredinom 1999. godine između 100 i 300 ljudi oteto i kamionima i kombijima transportovano do pritvorskih jedinica na severu Albanije.

Mafijaška elita - vlast na Kosovu

Većina od njih su bili Srbi, oteti na Kosovu između juna i oktobra 1999. godine, navodi se u dokumentu.

U avgustu 1999. godine „između 24 i 100 zarobljenih“ prebačeno je iz severne Albanije u privatne kuće i industrijske objekte u centralnoj Albaniji, uglavnom blizu Burelja.

Nezavisna istraga ili Euleks - stavovi podeljeni

Zatvorenici su odatle u manjim grupama premeštani u privatnu kuću južno od Burelja u kojoj je bila improvizovana klinika, medicinska oprema i osoblje koji su služili za vadjenje organa otetih čija su tela sahranjivana u neposrednoj blizini.

Njihovi organi su potom prebacivani za aerodrom Rinas kod Tirane, a odatle u inostranstvo. Poslednja isporuka dogodila se 2000 godine.

Ovaj zaključak, kako se navodi, zasnovan je na svedočenjima etničkih Albanaca koji su služili u OVK i učestvovali u transportu najmanje 90 Srba do severa Albanije ili do „klinike“ u Burelju, kao i uklanjanju ljudskih ostataka u blizini Žute kuće i isporuci organa do aerodroma Rinas.

Svedoci tvrde da su transport i hirurške intervencije vršeni uz puno znanje i aktivno učestvovanje srednjih i najviših oficira OVK, kao i doktora sa Kosova i iz inostranstva.

Na kraju se nalazi pismo šefa odeljenja UNMIK za pravosuđe Pola Kofija koje je 12. decembra 2003. uputio šefu misije Haškog tribunala na Kosovu i Makedoniji Džonatanu Saču u kojem se navodi da je od 70 do 200 ljudi oteto na Kosovu 1999. godine.

U daljem delu pisma potvrđuju se navodi izneseni u zaljučcima Emona Smita uz napomenu da su sačinjeni na osnovu svedoka „nepoznate pouzdanosti“.

(FoNet)

Nastavak na S media...

Kurir: I UN ZNALE ZA ŽUTU KUĆU

RTS: UNMIK o "žutoj kući" (1)