Izvor: Politika, 03.Avg.2010, 17:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tužioci traže 27 godina zatvora za Gotovinu

HAG - Tužilaštvo Tribunala u Hagu je zatražilo od sudija da hrvatskog generala Antu Gotovinu proglase krivim za progon Srba iz Kninske krajine tokom operacije Oluja u avgustu 1995. i izreknu mu kaznu od 27 godina zatvora, objavio je danas taj sud.

U završnom podnesku tužilac Alan Tiger je predložio da drugooptuženi general Ivan Čermak bude kažnjen sa 17 godina zatvora, a trećeoptuženi general Mladen Markač sa 23 godine zatvora.

Završne reči na suđenju Gotovini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Čermaku i Markaču biće održane pred Haškim tribunalom od 30. avgusta do 2. septembra.

General Gotovina (53), optužen je, kao individualno i komandno odgovoran, zajedno sa generalima Ivanom Čermakom (59) i Mladenom Markačem (53), za progon; prisilno premeštanje i deportaciju; pljačkanje javne i privatne imovine; bezobzirno razaranje naselja; ubistva i nehumana dela i okrutno postupanje prema srpskim civilima u Kninskoj krajini od početkka avgusta do kraja septembra 1995.

Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

U danas objavljenom završnom podnesku, tužilaštvo tvrdi da je tokom suđenja dokazalo da su svi optuženi bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje srpskog stanovništva iz Kninske krajine. Na čelu tog poduhvata bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.

Prema podnesku, „svaki od optuženih počinio je teška krivična dela na diskriminatornoj osnovi nad srpskim stanovništvom Krajine sa dalekosežnim posledicama. Njihovi zločini su bili široko rasprostranjeni i trajni”.

Tokom i posle operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995, „počinjeni su nasilni zločini uključujući ubistva; sprovedena je sistematska pljačka i bezobzirno razaranje imovine Srba; blizu 90.000 Srba je nasilno raseljeno s jasnom namerom da se više nikada ne vrate; preduzeti su smišljeni koraci da se obezbedi da to raseljavanje bude trajno, a u istom cilju bila je obmanuta i međunarodna zajednica. Nijedan od optuženih nije pokazao nikakvo kajanje”, piše u podnesku tužilaštva.

Gotovina, Čermak i Markač „igrali su aktivnu i suštinsku ulogu u proterivanju srpskog stanovništva iz Krajine” i „delili su zajedničku zločinačku nameru, te doprineli njenom sprovođenju”, pri čemu je tokom Oluje proterano „približno 90.000 Srba, a ubijene su najmanje 324 osobe”, dok se broj uništenih kuća procenjivao na 60 do 90 odsto.

Kao komandant operacije i zbornog područja Split, general Gotovina je, kako navodi tužilaštvo, zajedno sa Markačem, zapovednikom specijalne policije, bio učesnik u zločinačkom poduhvatu od njegovog osmišljavanja, angažujucih se u planiranju i sprovođenju artiljerijskih napada na civile u Kninu i drugim gradovima Krajine, 4. i 5. avgusta 1995.

Gotovina i Markač, piše dalje, „koristili su svoje direktne potčinjene za počinjavanje zločina tokom i posle Oluje”.

Drugooptuženi general Čermak je, kao komandat zbornog područja Knin, direktno odgovoran predsedniku Tuđmanu, u zločinački poduhvat bio uključen nešto kasnije, pošto su artiljerijski napadi već počeli, ali je „igrao ključnu ulogu u omogućavanju nastavka počinjenja zločina i ispunjavanja zajedničkog cilja”, piše u završnom podnesku tužilaštva.

Tadašnjeg hrvatskog predsednika Tuđmana, tužioci opisuju kao „glavnog ideologa, stvaraoca politike i stratega među članovima udružnog zločinačkog poduhvata”. „Nacionalna vizija koju je imao, formirala je njegov stav da su višenacionalne države opasnost i inspirisala udruženu zločinačku nameru. Sarađujući sa ostalim učesnicima u zajedničkom zločinačkom poduhvatu i koristeći vojne i političke zvaničnike i organe, Tuđman je predvodio proterivanje krajiških Srba i napore usmerene da se spreči njihov povratak”, naglašio je tužilac Tiger u završnom podnesku.

Uz optužene i Tuđmana, tužilašto je u podnesku obradilo i uloge preostalih učesnika u zločinačkom poduhvatu proterivanja Srba iz Kninske krajine: ministara odbrane i unutrašnjih poslova Gojka Šuška i Ivana Jarnjaka; ministra za obnovu i razvoj Jure Radića; načelnika Generalštaba Hrvatske vojske Zvonimira Červenka; načelnika uprave Vojne policije Mata Laušića; vojnih zapovednika Mirka Norca, Miljenka Crnjca i Rahima Ademija.

Trojici generala u penziji Hrvatske vojske, Tribunal je od 11. marta 2008. sudio po optužnici za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine i druge zločine tokom i posle operacije Oluja, sprovedene početkom avgusta 1995. Izvođenje dokaza na suđenju zvanično je okončano u petak, 11. juna.

Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranu optuženih generala svedočilo je 57 svedoka - 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za Markača.

U martu prošle godine, na kraju dokaznog postupka optužbe, branioci su zatražili da optuženi budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza, ali je pretresno veće taj zahtev odbilo.

General Gotovina je kao komandant vojnog područja Split zapovedao operacijom Oluja; drugooptuženi Čermak bio je vojni komandant grada Knina i okoline, a trećeoptuženi Markač je, kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Hrvatske, zapovedao jedinicama specijalne policije.

Prema optužnici, Gotovina, Čermak i Markač su bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje srpskog stanovništva sa teritorije Kninske krajine. Na čelu tog zločinačkog poduhvata, po optužnici, bio je tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a učestovali su najviši zvaničnici vlasti, vojske i policije.

Granatiranje, pljačka i razaranje naselja u kojima su živeli Srbi, zlostavljanje, ubijanje, zastrašivanje i ponižavanje srpskih civila, uglavnom starih i nemoćnih koji nisu pobegli, sprovedeno je, prema optužnici, planski u okviru kampanje etničkog čišćenja.

Navode optužnice, branioci trojice generala su pobijali, dokazujući da je Oluja bila legitimna vojna akcija koja nije bila usmerena protiv civila; da udruženi zločinački poduhvat proterivanja Srba nije postojalo, već je stanovništvo organizovano evaukuisala vlast Republike Srpske Krajine; te da su hrvatska vojska i vlasti činile sve što su mogle da spreče i kazne zločine koje su pojedinci činili u znak osvete za prethodna nedela srpskih snaga nad Hrvatima.

Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu.

Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. General Čermak je nekoliko puta puštan na privremenu slobodu i tokom procesa.

Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.

Beta

objavljeno: 03/08/2010.

Nastavak na Politika...

B92: Tužioci traže 27 godina za Gotovinu

Blic: Haški tužioci traže 27 godina zatvora za Gotovinu

S media: Haški tužioci traže 27 godina zatvora za Gotovinu