Izvor: B92, 21.Feb.2012, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal ne da Mladiću da svedoči
Beogrda -- Jataci Ratka Mladića danas nisu seli na optuženičku klupu pošto im je suđenje odloženo za april zbog bolesti više učesnika u procesu.
Sud je saopštio i da Haški tribunal ne dozvoljava da se na tom suđenju video linkom sasluša Ratko Mladić, jer je to "u suprotnosti sa pravilima suda".
"Postupajuće veće je obavešteno od Haškog tribunala da prema članu 75 pravilnika o postupku i dokazima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << lice koje je u nadležnosti tog suda ne može svedoči u postupcima koji se ne vode za krivična dela u vezi sa kršenjem međunaordnog humanitarnog prava od 1991 godine", kaže Ivana Ramić, portparolka Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Branioci optuženih za skrivanje Mladića očekuju dodatna obrazloženja.
"U srpskom pravosuđu postoji obaveza svedočenja. Kad svedok dobije poziv dužan je da se odazove i da svoj iskaz. Odbranu čudi situacija u kojoj sud praktično onemogućava saslušanje svedoka i očekujemo dodatno obrazloženje tokom ovog postupka", ističe Nemanja Govedarica, branilac Stanka i Predraga Ristića.
Tužilaštvo Haškog suda insistira na tome da se otkriju ljudi koji su optuženima za najteže zločine pred tim sudom omogućavali da se godinama uspešno skrivaju i da se adekvatno kazne.
Nekadašnji prvi čovek vojne bezbednosti Aco Tomić i još pet vojnih lica saslušani su u istrazi kao osumnjičeni za skrivanje Mladića, ali taj broj možda nije konačan. Zbog Mladića je pod lupom MUP-a u okviru pretkrivičnog postupka, još 11 ljudi.
U toku je istraga za skrivanje Radovana Karadžića, dok je Goran Hadžić gotovo zaboravljen, pa protiv njega nema nikakve istrage
Za sada su osuđeni samo jataci Stojana Župljanina, koji su priznali krivicu i osuđeni su na višegodišnje uslovne kazne zatora, a jedan od njih na godinu dana kućnog pritvora.
Međutim, kako B92 saznaje, ni tu nije kraj, posto tužilaštvo istražuje umeštanost još šest osoba u njegovo skrivanje.
Nejasno je zašto Haški sud ne dozvoljava saslušanje Ratka Mladića na suđenju njegovim jatacima, iako upravo Haški sud insistira da se pronađu odgovorni za skrivanje bivših begunaca.
"To što se od traži od Beograda je da završi slučaj. Beograd to ne može da učini bez ispitivanja Mladića, a sud ne dozvoljava da se on ispita preko video linka. To Beograd stavlja u situaciju da ostaje nekooperativan prema Haškom sudu. Zapravo, ma koliko to želeo, ne može da bude efikasan u onome što se od njega traži, jer situacija nije jasna i stvarno je dosta neobična", kaže Ljiljana Smajlović, dugogodišnji izveštač iz Haškog suda.
Ipak, i dalje postoji mogućnost da se čuje šta Ratko Mladić ima da kaže. Srbija bi, u skladu sa pravilnikom Tribunala, mogla da se obrati holandskim vlastima da ga oni saslušaju, ali je neizvesno da li će domaći sud to i učiniti.
Mladić se gotovo 15 godina skrivao od Haškog tribunala, dok 26. maja 2010. nije uhapšen u selu Lazarevo u Srbiji, a šest dana kasnije izručen Hagu. Suđenje jatacima je 21. decembra 2011. ponovo krenulo ispočetka posle ukidanja prvostepene presude kojom su bili oslobođeni optužbi.
Optuženi su mahom izbeglice iz BiH i tokom suđenja su svi, osim generala Marka Lugonje, negirali da su skrivali Mladića. Optužnicom im je stavljeno na teret da su, u različitim periodima od 2002. do 2006, pomagali Mladiću da ne bude otkriven, iako su znali da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju izdao nalog za njegovo hapšenje.
Kao glavni organizator "jataka", u optužnici je ranije bio označen oficir Vojske Republike Srpske Jovo Đogo, ali je on u toku procesa preminuo.
Na optuženičkoj klupi je desetoro optuženih, koji su krajem 2010. bili oslobođeni optužbi ili je protiv njih odbijena optužba zbog zastarelosti krivičnog gonjenja.
Ukinutom presudom, Stanko Ristić, Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović i Predrag Ristić bili su oslobođeni optužbi da su pomagali u skrivanju Mladića, dok je optužba bila odbijena protiv Saše Badnjara, Ratka Vučetića, Tatjane Janjušević, Bojana Vaskovića, Marka Lugonje i Blagoja Govedarice.
Govedarica je pravosnažno osuđen zbog nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija na šest meseci zatvora, uslovno na dve godine.
