Izvor: B92, 29.Maj.2009, 22:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže zatvorsku kaznu za Šešelja
Hag -- Na suđenju Vojislavu Šešelju zbog nepoštovanja suda, Tužilaštvo haškog tribunala zatrazilo je zatvorsku kaznu za optuženog lidera Srpske radikalne stranke.
Nastupajući u svojstvu prijatelja tužilaštva, Brus Mekfarlen nije precizirao kolika bi trebalo da bude zatvorska kazna, ali je naveo da bi primerena bila "gornja kazna" predviđena za ovu vrstu krivičnog dela. Haški tribunal za nepoštovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << suda može izreći maksimalnu zatvorsku kaznu od sedam godina, novčanu kaznu do 100.000 evra ili obe kazne istovremeno.
Zahtev da sud Šešelju izrekne oštru zatvorsku kaznu, Mekfarlen je obrazložio tvrdnjom da u najnovijoj knjizi optuženog, koja je objavljena krajem 2007. godine, "postoje elementi na osnovu kojih je moguće identifikovati" tri zaštićena svedoka.
On je naveo da je Šešelj smišljeno dao uputstva saradnicima koji su bili njegova "produžena ruka" da se nigde u knjizi ne navode pseudonimi, ni imena zaštićenih svedoka haškog tužilaštva.
Ipak, kako je kazao, njihova imena mogu se naći u nekim dokumentima i dodao da su u knjizi obelodanjeni i delovi izjava zaštićenih svedoka.
Mekfarlen se pozvao i na izjavu Šešelja koji je priznao da onaj ko je inteligentan, ako se dobro potrudi može otkriti imena svedoka.
Kada se uzme u obzir kontekst, sadržaj i aktivnosti, a pogotovo ako se pročita knjiga u celini, "svaka normalna osoba može otkriti ko su zaštićeni svedoci", zaključio je tužilac.
Prema rečima Mekfarlena, o motivaciji optuženog da objavi spornu knjigu govore njegove izjave da je ponosan na spornu knjigu i zadovoljan što je rasprodata zahvaljujući ovom procesu.
Tužilac je istakao da ovaj predmet od ostalih u porcesima za nepoštovanje suda izdvaja to što je "optuženi pokušao da zamaskira identifikaciju svedoka kako bi izbegao krivičnu odgovornost".
"Budući da je reč o 'manipulaciji' i 'smišljenom planu' čiji je cilj bio 'podrivanje i zaštrašivanje svedoka' koji su imali 'značajne mere zaštite', primerena kazna bi bila 'gornja' kazna zatvora", zaključio je on.
Na zahtev haškog tužilaštva, optužnica protiv Šešelja za nepoštovanje suda podignuta je 21. januara ove godine.
Šešelj se na prvoj statusnoj konferenciji 6. maja izjasnio da nije kriv, dok je 7. maja tražio da se sporna knjiga od 1.200 stranica prevede u celini i uvrsti u spise predmeta, što je sudsko veće danas prihvatilo.
Sudsko veće je usvojilo i sva dokumenta i dokaze koje je predložilo tužilaštvo, čemu se optuženi nije usprotivio, što je znatno ubrzalo ovaj postupak, a ni jedna od strana nije na suđenje izvodila svedoke.
Šešelj se 24. februara 2003. dobrovoljno predao Haškom tribunalu, a na početku ovog procesa predstavio se kao "profesor univerziteta i haški optuženik s najdužim pritvorom u istoriji" tog suda.
Optužnica lidera radikala tereti za proterivanje hrvatskih civila iz vojvođanskog sela Hrtkovci i zločine nad nesrpskim stanovništvom u Hrvatskoj i BiH za vreme rata 1991/1993. godine.
Pogledaj vesti o: Vojislav Šešelj
