Izvor: Politika, 03.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešeljev sudija
Francuz Žan Klod Antoneti,predsedavajući sudskog veća koje sudi Vojislavu Šešelju još nije pročitao knjigu Karle del Ponte „Lov, ja i ratni zločinci". Odgovarajući na zahtev optuženog da se Haški tribunal izjasni o tvrdnjama iz njenih memoara on je rekao da je video samo nekoliko novinskih tekstova.
Pozivajući se na izvode iz knjige koje je objavila „Politika" pod naslovom „Đinđić: Vodi Šešelja i nemoj više da nam ga vraćaš", Šešelj tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je bivša glavna haška tužiteljka potvrdila da je 2003. godine optužnicu protiv njega podigla na zahtev bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića što dovodi u pitanje validnost optužnice i zbog čega, po njemu, ona treba krivično da odgovara.
Verovatno u želji dazainteresuje predsedavajućeg Šešelj ga je obavestio da je Karla i njega spomenula tvrdeći da o Šešeljevom pravu na pravično suđenje osim Antonetija i Šešelja niko ne razmišlja.
Kao i mnogo puta do sada Antoneti je izrazio spremnost da optuženom izađe u susret i da ako treba Karlu pozove u sudnicu kako bi objasnila o čemu je reč. Međutim, preostala dva člana sudskog veća sudije Frederik Harhof iz Danske i Flavija Latanci iz Italije se nisu izjašnjavali o ovom pitanju, a pošto su do sada, kad god je sudsko veće većalo, oni Antonetija nadglasavali rezultatom 2:1 pitanje je i kako će se završiti i ovo sa Karlinim memoarima.
Lider radikala je proteklih godina tužio sekretara tribunala Hansa Holcijusa, skoro sve zastupnike tužilaštva i sudije koje su mu se zamerile, ali za sada izgleda da je zadovoljan Antonetijem koji je i sam jednom prilikom rekao da „srećom" nije na Šešeljevoj listi nepoželjnih sudija.
Zlobnici tvrde da je on osvojio Šešelja hvaleći njegovu inteligenciju i enciklopedijsko znanje.
Međutim, simpatije su se izgleda javile čim je Šešelj dobrovoljno pokucao na vrata tribunala. On je stigao u Hag 24. februara 2003.godine. Četiri dana kasnije, 28. februara, tužilaštvo je tražilo od pretresnog veća da mu se dodeli branilac u pripravnosti, a 9. maja 2003. pretresno veće je donelo takvu odluku.
Antoneti je tada, kao član sudskog veća, izdvojio mišljenje. On je smatrao da, ako stvarno postoji opasnost da opuženivrši opstrukciju procesa, treba da se odredi pomoćnik suda u ovom predmetu, a da se ne dira pravo optuženog da se sam brani.
Naredne četrigodine Šešelj je vodio borbu i 8. decembra 2006. godine žalbeno veće je, pošto je stupio u štrajkglađu, odlučilo da mu vrati pravo da se sam brani. Posle štrajka, s obirom na to da je on tražio da se izuzmu sve sudije koje su mu osporavale pravo na odbranu, u tribunalu su se dosetili da postoji jedan sudija na koga Šešelj ne bi imao prigovor. I onda je sudija Antoneti preuzeo predmet kao četvrti pretpretresni sudija. Kada je postao predsednik sudskog veća on je rekao da Šešelj ima pravo da se sam brani. Registrovani su njegovi pravni savetnici. Antoneti je odlučio da Šešelj ima pravo da sredstva UN koristi za finansiranje svoje odbrane. U donošenju ove odluke on je tražio i mišljenje pravnih savetnika UN koji su se sa njim složili, ali ova odluka još nije sprovedena u delo. Zatim, on je Šešelju omogućio da sva dokumenta dobija na srpskom jeziku i na papiru.
Šešelj mu nije ostao dužan. Pohvalio je njegovo„razložno, trezveno, zrelo pravničko razmišljanje".
Inače Antonetija bije glas da je antiglobalista.
Smatra se i da on više poštuje kontinentalno pravo od anglosaksonskog, ali on očigledno čita svepodneske, aktivno učestvuje u ispitivanju svedoka i u svakom momentu pokazuje visok stepen korektnosti i profesionalizma.
Primećeno je i da budno prati šta piše beogradska štampa.
Šešelju se sudi za govor mržnje. Iako optuženi i njegovi pravni savetnici smatraju da je veliki problem što u sudnici često ne razumeju da je Šešelj nešto rekao u šali, kao naprimer da četnici kolju kašikama za cipele, Antoneti je izgleda ušao u srž srpskog jezika. Jednom prilikom je, recimo, rekao da papiri kojeŠešeljevi savetnici šalju u tribunal stižu „kud koji mili moji".
Žan Klod Antoneti je rođen 13. jula 1942. godine u Francuskoj.
Prvo je radio kao državni službenik.
Od 1979. do 1984. u Ministarstvu pravde bio je šef kabineta direktora Uprave zatvora, a zatim šef kabineta direktora Službe za civilne poslove i čuvara prečata.
Naredne dve godine bio je pravni savetnik za pitanja evropske ekonomske saradnje, pa šef Odeljenja za komunikacije pri Ministarstvu pravde.
Javni tužilac u Senlisu postao je1987. godine.
U dva navrata od 1991. do 1995. i od 1997. do 1998. bio je potpredsednik Višeg suda u Parizu.
U njegovoj biografiji piše i da je biopravni savetnik francuskog predsednika Žaka Širaka
U julu 2002. postao je predsedavajući sudija Apelacionog suda u Parizu.
Od septembra 2002. do danas član je Savetodavne komisije za ljudska prava.
Sudija Haškog tribunala je 1. oktobra 2003. godine.
Ljiljana Milisavljević
[objavljeno: 04/05/2008.]
Pogledaj vesti o: Vojislav Šešelj
