Izvor: Press, 25.Mar.2016, 10:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radovan Karadžić osuđen na 40 godina
Haški tribunal presudio je juče da je Radovan Karadžić (71), bivši predsednik Republike Srpske, kriv za zločine u Bosni i Hercegovini!
Foto:24sata.rs
Veće je osudilo Karadžića za 10 od 11 tačaka optužnice, dakle za sve osim za genocid u 7 opština u BiH, uključujući i genocid u Srebrenici.
Haški tribunal je optužnicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << protiv Radovana Karadžića podigao 24. jula 1995. godine. Karadžić se tereti po dve tačke za genocid, po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti i po četiri tačke za kršenje zakona ili običaja ratovanja. U optužnici se navodi da Karadžić snosi individualnu krivičnu odgovornost, između ostalog, kroz svoje učešće u nekoliko udruženih zločinačkih poduhvata (UZP).
Kao najteži zločin stavlja mu se na teret da je učestvovao u UZP-u “eliminisanja bosanskih muslimana u Srebrenici, i to ubijanjem muškaraca i dečaka, kao i prisilnim odvođenjem žena, dece i jednog dela starijih muškaraca iz tog područja”.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređene na: etničko čišćenje u BiH 1992-1995.; kampanju terora terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje osoblja UN za taoce u maju i junu 1995., kao i genocid u Srebrenici u julu 1995. godine. Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja. Broj opština u kojima su počinjena krivična dela je 27.
Sudeće Veće je donelo odluku da odbaci 1. tačku za genocid, ali je raspravno veće poništilo tu odluku, pa je ona i dalje deo optužnice.
Foto: Tanjug/AP
Za Karadžićem je bila raspisana poternica Interpola, a vlada SAD je ponudila pet miliona dolara za pomoć u njegovom hapšenju. Samog Karadžića na predaju je javno pozvala i supruga Ljiljana nakon što su im po njenim rečima bili ugroženi egzistencija i život.
Ukupno 337 svedoka tužilaštva, 248 svedoka odbrane i jedan svedok po pozivu Pretresnog veća učestvovalo je u suđenju koje je počelo 26. oktobra 2009. godine, a okončano završnom rečju nešto manje od pet godina kasnije - 7. oktobra 2014. godine.
Iako se Karadžić pojavio na početku suđenja, 5. novembra 2009. godine nije i Sudsko veće je 14 dana kasnije imenovala Ričarda Harvija za branioca optuženog, po uslovima koje je Žalbeno veće donelo u slučaju Slobodana Miloševića.
