Izvor: B92, 13.Mar.2013, 18:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presuda Župljaninu 27. marta

Hag -- Tribunal u Hagu će 27. marta izreći presude bivšim visokim policijskim zvaničnicima RS Miću Stanišiću i Stojanu Župljaninu, optuženima za zločine u BiH 1992.

Ratni ministar unutrašnjih poslova RS Stanišić i načelnik regionalne policije u Banjaluci Župljanin optuženi su za ubistva, progon, mučenje i istrebljenje Muslimana i Hrvata u BiH od aprila do decembra 1992.

U završnoj reči, tužioci su, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << maja prošle godine, zatražili da sudije proglase krivim Stanišića i Župljanina i izreknu im kaznu doživotnog zatvora.

Odbrane su zatražile da oni budu oslobođeni, tvrdeći da njihova krivica nije bila dokazana tokom suđenja.

Tužiteljka Džoana Korner ocenila je u završnoj reči da je kazna doživotnog zatvora "jedino primerena" za optužene koji su 1992. "protivno svojoj dužnosti da zaštite građane" nesrpske nacionalnosti odlučili da učestvuju u progonu tih istih građana.

Stanišić i Župljanin bili su, kako je maja prošle godine naglasila tužiteljka, "potpuno posvećeni" udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH, koji bi, po planu, ušli u novu srpsku državu.

Opisujući ubistvo oko 200 muslimanskih zarobljenika na prevoju Korićanske stijene na planini Vlašić, 21. avgusta 1992, tužiteljka je podvukla da taj zločin "objedinjava" sve druge navedene u optužnici zato što su žrtve bili Muslimani iz sela u okolini Prijedora koje su srpske snage napale i osvojile, a meštane zatim zatvorile u logore u okolini grada.

Premda su bili odmah obavešteni o zločinu, Stanišić i Župljanin nisu učinili ništa da se počinioci uhapse i kazne, uprkos tome što su lako mogli saznati ko su oni, tvrdila je zastupnica optužbe.

Odbrane Stanišića i Župljanina tvrdile su, suprotno tužiocima, da krivica optuženih nije dokazana tokom suđenja, negirajući postojanje udruženog zločinačkog poduhvata za progon nesrba.

"Takav udruženi zločinački poduhvat nije postojao. Ako i jeste postojao, Stanišić nije bio član, nije imao svest o njemu, niti ga je podržavao. Naprotiv, ako je taj poduhvat postojao, Stanišić je svojim postupcima ometao njegovo sprovođenje", rekao je branilac prvooptuženog Slobodan Zečević.

Slične argumente izložili su i Župljaninovi branioci Dragan Krgović i Aleksandar Aleksić.

Ne negirajući da su zločini iz optužnice počinjeni, obe odbrane su, međutim, sugerisale da su za njih odgovorni počinioci koji su bili pod komandom lokalnih kriznih štabova u opštinama poput Prijedora i da Stanišić i Župljanin nad njima nisu imali efektivnu kontrolu.

Nasuprot zastupnicima optužbe, odbrane su tvrdile da optuženi nisu bili na vreme obaveštavani o zlodelima i da su, kada bi za njih saznali, činili sve što su mogli da istraga bude sprovedena, a počinioci kažnjeni.

Suđenje Stanišiću i Župljaninu u Hagu počelo je 14. septembra 2009.

Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu u martu 2005, a do početka procesa i više puta tokom suđenja bio je na privremenoj slobodi u Srbiji.

Vlasti Srbije uhapsile su Župljanina u junu 2008. u Pančevu i izručile ga u Hag.

Nastavak na B92...