Izvor: Kurir, 16.Avg.2011, 12:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

POČINJE PONOVLJENO SUĐENJE RAMUŠU HARADINAJU

HAG- Ponovljeno suđenje bivšem premijeru Kosova i nekadašnjem lideru Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Ramušu Haradinaju počeće u četvrtak, iznošenjem uvodnih reči tužilaštva i odbrane.

Pretpretresna konferencija će biti održana u sredu, a nakon toga, u petak će početi glavni pretres, na kojem će biti izvođeni dokazi.

Haradinaj je, na osnovu individualne krivične odgovornosti, zajedno s pripadnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << OVK Idrizom Baljajom i Lahijem Brahimajem, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja 1998. godine na Kosovu.

U prvostepenom postupku, Haradinaj i Baljaj su 3. aprila 2008. godine oslobođeni krivice po svih 37 tačaka optužnice, a Brahimaj, koji je kratko vreme bio zamenik komandanta u području Dukađina, osuđen je na šest godina zatvora.

Prvostepeno sudsko veće je, u uvodnom delu presude, naglasilo da je imalo znatnih poteškoća u pribavljanju iskaza svedoka pošto su mnogi od njih, kako je navedeno u presudi, naveli strah kao razlog za nepojavljivanje pred sudom. Veće je, takođe, istaklo da je imalo snažan utisak da se suđenje obavlja u atmosferi u kojoj se svedoci ne osećaju bezbedno i da na Kosovu vlada nestabilna bezbednosna situacija, nepovoljna po svedoke.

Žalbeno veće Tribunala je u julu prošle godine poništilo oslobađajuću presudu Haradinaju i Baljaju, uz obrazloženje da je prvobitni proces obeležilo zastrašivanje svedoka, a potvrdilo presudu Brahimaju, i odlučilo da suđenje bude delimično ponovljeno po šest tačaka optužnice.

Optužnica tereti trojicu ljudi da su bili saizvršioci udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uspostavljanje potpune kontrole OVK nad Operativnom zonom Dukađin putem uklanjanja s tog područja srpskih civila, kao i kosovskih Albanaca, Roma, Egipćana i drugih civila za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim snagama ili ne podržavaju OVK.

Tužilaštvo treba da dokaže da su snage OVK pod Haradinajevom komandom, uključujući jedinicu "Crne orlove", koja je bila pod direktnom Baljajevom komandom, maltretirale i premlaćivale srpske i romske civile u području između sela Glođana i Dečana i ubijale one koji bi odbili da napuste svoje domove.

Prema optužnici, sredinom maja 1998, osnovan je improvizovani zatočenički centar u štabu OVK u Jablanici. Zatočenici u tom centru su fizički maltretirani i izgladnjavani, a mnogi od njih su umrli od posledica povreda ili su ubijeni po naređenju trojice optuženih.

Srpske snage su krajem avgusta i početkom septembra 1998. godine privremeno zauzele područje oko Glođana, a srpski forenzički tim za uviđaje sproveo je istragu u toj oblasti i na području Radonjićkog jezera ekshumirao 32 tela koja su se mogla identifikovati, kao i još dva tela na putu za Dašinovac, oko 9 kilometara od Glođana.

Haradinaj: "Srbe smo napadali stalno i svakog dana ubijali"

Haški optuženik, bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, za kosovske Albance nacionalni heroj, a za Srbe zločinac, uspeo je da za četiri decenije života "ispiše" fascinantnu i kontroverznu biografiju.

Albanac, po verskoj opredeljenosti musliman, Haradinaj je rođen 3. jula 1968. godine u selu Glođane, u opštini Dečani, u Metohiji.

Jugoslaviju je potonji ratni komandant OVK sa imenom Smajilj napustio 1989. i otišao u Švajcarsku, gde je dobio politički azil i jedno vreme radio kao izbacivač po noćnim klubovima. Tamo je pristupio Narodnom pokretu Kosova, ekstermističkoj organizaciji u okviru koje je kasnije formirana OVK.

Prema dostupnim medijskim podacima, 1996. godine u Albaniji je, pod budnim okom albanskih oficira, prošao diverzantsku obuku i potom učestvovao u formiranju baza u mestima Kukeš i Tropoja, na severu Albanije.

Iz tih baza je, kako su pisali mediji, organizovao šverc oružja na Kosovo. U jednoj od tih operacija Haradinaj je upao u zasedu graničara, i bio ranjen dok je njegov brat Ljuan ubijen.

Haradinaj a početkom 1998. je postao komandant "operativne zone" za Metohiju, koju Albanci zovu "Dukađin". Procenjuje se da je pod njegovom komandom za dve godine likvidirano više od 300 ljudi - Srba i "nelojalnih" Albanaca - a kidnapovano više od 400.

Leševi nekih od njih pronađeni su posle rata u Radonjićkom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Dečani.

Haradinaj je, u autobiografskoj knjizi "Priča o ratu i slobodi", zabeležio: "Stalno smo napadali srpske snage. Na svakom mestu. Danju i noću. Bez skrivanja. Svakog dana smo ubijali srpske policajce..."

Tokom NATO bombardovanja je prema navodima zapadnih agencija Haradinaj bio jedan od glavnih saradnika Alijanse na Kosovu i Metohiji, i jedan od nekoliko komandanata kojima je NATO dao satelitske telefone kako bi koordinisali napade. U julu 2000, nakon završetka ratnih dejstava na Kosovu i Metohiji, Haradinaj je ponovo ranjen, ovaj put tokom vatrenog okršaja sa porodicom Musa, sa kojom je bio u krvnoj zavadi.

Još jedan udarac doživeo je 2002. godine, kada su međunarodne sudije na Kosovu osudile njegovog brata Dauta na pet godina zatvora zbog učesća u otmici i mučenju koje je rezultiralo smrću četvorice pripadnika FARK-a, oružane formacije kosovskih Albanaca bliske Ibrahimu Rugovi, lideru Demokratskog saveza Kosova (DSK).

Posle NATO intervencije postavljen je za zamenika komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa, ali je već posle nekoliko meseci dao ostavku i osnovao političku stranku pod nazivom Alijansa za budućnost Kosova.

Nakon izbora 2004. njegova stranka u koaliciji sa Rugovinim DSK došla na vlast, a Haradinaj je u 36. godini postao premijer.

Tadašnja glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je u više navrata javno govorila i u izveštajima upozoravala da su svedoci optužbe bili izloženi upornim i drastičnim pretnjama i pritiscima, zbog čega su neki odbili da svedoče.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Kurir...

RTS: Haradinaj u Hagu, drugi put

Blic: U Haškom tribunalu počinje ponovljeno suđenje Haradinaju