Izvor: Kurir, 10.Feb.2011, 19:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
KARADŽIĆ: UNPROFOR SAVEZNIK MUSLIMANSKE VOJSKE?!
HAG - Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je pred Haškim tribunalom da je s proleća 1995. Unprofor, pod komandom generala Ruperta Smita, zajedno sa NATO postao "saveznik" Armije BiH protiv bosanskih Srba, a svedok optužbe Smit je to negirao.
"Vi ste svesno i planski bili saveznik našeg neprijatelja i krenuli ste u promenu stanja na terenu kako biste poboljšali pregovarački položaj muslimana", rekao je Karadžić, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << se brani sam, Smitu tokom unakrsnog ispitivanja o NATO bombardovanju srpskih ciljeva u maju i avgustu 1995. godine.
General Smit odgovorio je da to "nije bila svrha" vazdušnih udara NATO koje je on naredio, ali da su ti napadi "svakako promenili ravnotežu" na ratištu. Napomenuo je da je svrha udara bilo ponovno uspostavljanje zone isključenja teškog oružja oko Sarajeva, koju je Vojska RS narušila.
Svedok je negirao Karadžićevu tvrdnju da su NATO i Unprofor bili jedno te isto i da su delovali kao avijacija ABiH.
Upotrebom sile, snage UN i NATO su reagovale na "promenu okolnosti" od strane bosanskih Srba, sugerisao je svedok.
Karadžić je tvrdio i da je Smit iskoristio eksploziju minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale, koja je 28. avgusta 1995. ubila i ranila desetine civila, da pokrene "dugo planiranu operaciju protiv Srba", iako nije moglo tačno biti utvrđeno ko je granatu ispalio.
Teza Karadžićeve odbrane je da je ABiH ispalila granatu kako bi izazvala intervenciju NATO.
Britanski general ponovio je da je sam odlučio da je granata bila ispaljena s položaja VRS, na osnovu dve istrage koje su sproveli zvaničnici UN i informacija kojima je raspolagao. Naređenje za vazdušne napade NATO protiv VRS, koje je potom izdao, po Smitu nije bilo rezultat dugog planiranja, nego u skladu sa odlukama Londonske konferencije.
"Na meni je bilo da odlučim i ja sam to učinio", naglasio je Smit, priznajući da je zbog tog položaja bio pod pritiskom štaba UN u Zagrebu, vlasti u Sarajevu i štaba NATO u Napulju da donese odluku.
Dok ga je Karadžić ispitivao, Smit je potvrdio i da su s proleća 1995. među vojnicima Unprofora u muslimanskim enklavama na istoku BiH bili i specijalisti za navođenje NATO aviona.
Posle Karadžićeve sugestije da je time "objedinio UN i NATO", pripremajući se za "sukob sa Srbima", Smit je odgovorio da je i NATO, po rezolucijama Saveta bezbednosti UN, bio "deo sistema za održavanje zaštićenih zona i zone isključenja teškog oružja".
"Zato sam ja obezbedio da mogu kontrolisati vazdušnu podršku NATO u samoodbrani u zaštićenim zonama", kazao je svedok.
Karadžić nastavlja da unakrsno ispituje generala Smita.
Bivši predsednik RS optužen je za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; progon nesrba širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" za taoce 1992-95. godine.
