Izvor: Večernje novosti, 19.Nov.2012, 22:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I zločini pocrveneli od haške nepravde

ISTA pravna situacija, a potpuno različiti standardi. Tako poznati advokat Toma Fila opisuje haške presude u slučajevima „Oluja“ i „kosovska petorka“. U prvom su transkripti sa nekadašnjim predsednikom SRJ i Srbije Slobodanom Miloševićem bili ključni dokaz o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, a u drugom - potpuno nedovoljni.Reči bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana da hrvatske snage moraju da zadaju „takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << udarac da Srbi nestanu“, samo četiri dana pre artiljerijskih napada, nisu bile dovoljne žalbenom veću za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata.A u procesu protiv bivših državnika, vojnih i policijskih funkcionera koji su prvostepeno osuđeni za zločine na Kosovu i Metohiji 1999. godine, zapisnici sastanaka kod Slobodana Miloševića 1998. godine, na kojima se razgovaralo o borbi protiv terorizma, osudili su Nikolu Šainovića, Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića na po 22 godine zatvora, između ostalog, i za udruženi zločinački poduhvat.- Po haškom scenariju, Srbi su navodno sproveli etničko čišćenje, isterali Albance iz zemlje po zločinačkom planu koji je napravljen kada je počelo bombardovanje, iako smo se borili protiv NATO - objašnjava Fila. - Albanci su onda otišli blizu granice, a Srbi su otišli zauvek, isto kao i posle „Oluje“. Eto, to su haški kriterijumi!Kada bi u „kosovskom procesu“ nestao udruženi zločinački poduhvat, kao što je izbrisan u „Oluji“, onda bi, kaže naš sagovornik, ostala komandna odgovornost.Sumnju u jednake standarde stvara i trka da se dnevnici Ratka Mladića, u koje je on često beležio samo po nekoliko reči, uvedu kao dokaz u svaki mogući predmet povezan sa događajima u BiH, dok su jasna namera Franje Tuđmana i odgovor Ante Gotovine, potpuno bačeni u stranu.Hrvatska je čak odbila da prosledi Hagu čuvene „topničke dnevnike“, iz kojih se jasno vidi koji su i kakvi ciljevi gađani u Krajini.Tuđmana i Gotovinu ne povezuju samo zločini u Hrvatskoj i brionski transkripti, već i ista lobistička kuća „Paton Bogs“ iz Vašingtona. Naime, nekadašnji ministar pravde u Hrvatskoj Dražen Bošnjaković potpisao je ugovor u ime Vlade Hrvatske na godinu dana kojim se obavezao da će Zagreb godinu dana, svakog meseca uplaćivati iz budžeta paušal od 60.000 dolara na račun ove firme, kao i da će snositi dodatne troškove. Prema tom ugovoru, iz budžeta je trebalo da bude izdvojeno najmanje 560.000 evra.U ugovoru koji je proglašen državnom tajnom, navodi se i to da ova firma ne daje Hrvatskoj samo pravne savete, već pruža i političke lobi usluge u drugim zemljama.Ova američka firma je, inače, jedna od vodećih sa ovakvim „sivijem“ u svetu. U njoj radi oko 600 advokata najrazličitijih struka i lobista u osam kancelarija širom SAD i na Bliskom istoku. Rešava sporove među državama, piše podneske za Međunarodni sud pravde, bavi se ljudskim pravima, lobira u ime stranih vlada...Kada je istekao ovaj ugovor, Hrvatska ga je produžila na još dva meseca, jula prošle godine. Za uzvrat, američki lobisti su morali da napišu podnesak Haškom tribunalu u kome traže da Hrvatska, u procesu protiv svojih generala, dobije status „prijatelja suda“.„Dvanaestoro veličanstvenih“, kako su u Hrvatskoj nazvani podnosioci ove molbe, tvrdili su da mogu da pomognu žalbenom veću tako što će predstaviti „saznanja vojnih i civilnih stručnjaka u oblasti međunarodnog humanitarnog prava koji su proučavali, a u mnogim slučajevima i primenili složen proces biranja ciljeva u naseljenom području za vreme neprijateljstava“. Oni tvrde da se ne može „preceniti važnost analize i zaključaka presuđivanja u svakoj krivičnoj stvari koja se odnosi na izbor ciljeva u kontekstu poput ovoga koji se vidi u činjenicama ovog predmeta“.U podnesku se navodi i da bi dozvola jednoj zemlji da se umeša u proces bila poželjna inovacija za Tribunal, posebno imajući u vidu razvoj prakse za odgovornost u udruženom zločinačkom poduhvatu. Pored toga, Hrvatska tvrdi da zaključak provstepenog veća da su Gotovina, Markač i ostali hrvatski lideri bili deo udruženog zločinačkog poduhvata, smatra Hrvatsku odgovornom za zločine koji obuhvataju udruženi zločinački poduhvat.- Ako je zaključeno da je država učestvovala u zločinu kroz dela koja su individualno činili njeni predstavnici, država bi bar najmanje trebalo da ima pravo da se umeša i da objasni svoj interes - navela su „dvanaestorica“.U podnesku se čak analizira i da li su u pojedinačnim artiljerijskim napadima koje je analiziralo prvostepeno veće ispoštovana specifična načela međunarodnog humanitarnog prava (pravilo o 200 metara).Tužilaštvo se ovakvom zahtevu usprotivilo i nazvalo „dvanaestoricu“ neobjektivnima. Navelo je, tačnije, da se u podnesku prećutalo da je jedan od potpisnika Džefri Korn u prvostepenom postupku radio kao veštak za odbranu Gotovine, a da je Talbot Jensen njegov stručni konsultant odbrane.Optuženi Gotovina je, međutim, tvrdio da je ova molba objektivna i da tužilaštvo nikada nije nagovestilo da je Korn „pristrasan ili neobjektivan“, kao i da Jensen nikada nije bio njegov savetnik.Uprkos tome što je ova molba odbijena, u žalbenoj presudi je ipak odbijeno „pravilo 200 metara“, koje je Gotovinu i Markača oslobodilo, kako kao učesnike udruženog zločinačkog poduhvata, tako i svega ostalog.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Večernje novosti...