Izvor: B92, 05.Avg.2009, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: NATO nije pronašao dokumenta
Hag -- NATO je obavestio Haški tribunal da "nije pronašao" obaveštajne dokumente koje mu je tražila odbrana Radovana Karadžića o navodnom naoružavanju armije BiH.
U pismu sudskom veću Tribunala, koje je danas objavljeno u Hagu, NATO je naznačio da je "kao međuvladina organizacija" sproveo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pretragu u svojim arhivama, ali da "nije pronašao odgovarajuće dokumente".
Karadžićeva odbrana je krajem jula od NATO-a tražila sve izveštaje, nalaze istraga i druge dokumente o letovima ka aerodromu u Tuzli u zoni zabrane letova, između 10. i 12. februara, kao i tokom marta 1995.
Odbrana je zatražila i svu prepisku između SAD i Turske u vezi sa "crnim letovima za Tuzlu" od 10. februara 1995. do 31. decembra 1996.
Karadžić je tvrdio da su pripadnici norveškog odreda u Unproforu i humanitarni radnici u februaru i martu 1995. bili očevici isporuka oružja ABiH na aerodromu u Tuzli koje su nadgledali Amerikanci u civilnim odelima.
Sletanje aviona su, prema podnesku, videli i pripadnici britanskih specijalnih jedinica SAS u Tuzli.
Norvežani su, prema navodima u Karadžićevoj odbrani, o tome obavestili svoju vladu, a cela afera je postala i predmet pažnje Ujedinjenih nacija.
SAD su zatim intervenisale, norveškim očevicima je prećeno, a tadašnji ministar odbrane Vilijam Peri zvanično je negirao da Vašington naoružava bosansku vojsku.
Karadžić tvrdi i da je istraga koju je sprovela holandska vlada u arhivama u Sarajevu otkrila dokumente koji potvrđuju da je 40 mitraljeza i druga vojna oprema 14. februara 1995. prebačeno helikopterom sa aerodroma u Tuzli u Žepu, a odatle u Srebrenicu. Oba grada tada su bila zaštićene i demilitarizovane zone UN.
Kao izvor za sve te tvrdnje, odbrana se poziva na knjigu izvesnog Keisa Vibesa, čiji je naslov "Obaveštajni rad i rat u Bosni".
Karadžić u podnesku obrazlaže da je obaveštajne dokumente od NATO-a zatražio pismima, ali nije dobio odgovor, tako da je neophodno da sudsko veće Alijansu obaveže na dostavljanje posebnim nalogom.
Sudsko veće predsedavajućeg Ijana Bonomija zatim je pozvalo NATO da odgovori na Karadžićev zahtev, što je Alijansa i učinila.
Karadžićeva odbrana je istovremeno od sudija zatražila da na dostavljanje obaveštajnih dokumenata o švercu oružja, eksplozijama na pijaci Markale i prisluškivanim razgovorima uoči srebreničke krize obaveže vlade Austrije i Italije.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja tokom sukoba u BiH 1992-95.
