Izvor: Press, 20.Nov.2012, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gordi: Presuda Gotovini ohrabruje zločince
Oslobađajuće presude, koje je Haški tribunal izrekao hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, donose novi pravni standard ohrabrujući za vojne komandante koji u budućnosti budu želeli da napadnu civile i političare koji planiraju njihovo proterivanje, ocenjuje profesor Erik Gordi sa londonske Škole slovenskih i istočnoevropskih studija.
"To je novi zakon koji poništava razliku između vojnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i civilnih ciljeva prema Haškoj i Ženevskoj konvenciji zaključkom da svaka meta retroaktivno može da bude definisana kao vojna", navodi profesor Gordi objašnjavajući novi standard koji je Žalbeno veće svojom presudom uvelo.
Drugi standard, kako on ocenjuje, je što je Veće besmislenim učinilo kategoriju "ilegalnih ratnih ciljeva" zaključivanjem da ono što govore političari nije od presudnog značaja kad se donosi ocena o toj politici.
"Oba ova nova pravna standarda su veoma ohrabrujuća za zločince i vojne komandante koji u budućnosti budu planirali napade na civile. Oba standarda daju nadu odbrani Radovana Karadžića i Ratka Mladića da većina onoga za šta su oni optuženi nije nezakonito", smatra Gordi, koji je i autor knjige "Kultura moći u Srbiji", objavljene 1999. godine.
Gordi podseća da je kod nekih ljudi oslobađajuća presuda haškog suda izazvala oduševljenje, a kod drugih ogorčenje, u skladu da podelama koje proizilaze iz očekivanih političkih linija.
Britanski profesor navodi da ni Žalbeno veće koje je odlučivalo o presudi nije ostalo "manje podeljeno", podsećajući da su trojica sudija glasala za, a dvojica protiv oslobađajuće presude, a uz to su i dvojica sudija koja su glasala za takvu odluku priložila izdvojeno mišljenje, čime se zapravo u presudi našlo pet mišljenja sudija.
"To znači da konsenzus oko prava i činjenica iz ovog predmeta nije ništa veće među članovima Veća u odnosu na javnost, a to nam za rezultat daje kontroverze koje će još dugo postojati", navodi Gordi.
Analizirajući presudu, Gordi ocenjuje da je Veće donelo "čudnu" odluku time što je odbacilo nalaze prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata i time što je odbacilo brionske transkripte sa sastanka hrvatskog političkog i vojnog vrha kao ključnog dokaza za tvrdnju Tužilaštva.
Veće je takođe odbacilo i izjave Franje Tuđmana koje ukazuju da je cilj vojne operacije bio proterivanje civila.
"Umesto toga, oni (Veće) su zaključili da analiza brionskih transkripata ne ukazuje na naredbu o nekom određenom artiljerijskom napadu, tako da su odbacivanjem ključnog dokaza odbacili i tvrdnju o udruženom zločinačkom poduhvatu", objašnjava Gordi.
On navodi i da je veće pokušalo da analizira koji je tačno artiljerijski napad primorao civile da beže umesto, kako smatra, da uvaži stav Tužilaštva da nije jedan pojedinačan napad primorao civile na bekstvo, već da je stvorena opšta atmosfera napada koja je i činila centralni element vojne strategije.
Nalazi Veća postaju još čudniji kad se analiziraju planovi hrvatske vojske o proterivanju civila i njihovo mišljenje da je rasprava o artiljerijskim napadima, eventualnom napuštanju civila i stvaranju izlaza iz gradova za civilno stanovništvo, ukazala da je reč o zakonitoj borbenoj operaciji i nastojanju vlasti da stvore uslove da stanovništvo bezbedno izađe iz tih mesta.
Veće slično zaključuje da i to što je Hrvatska usvojila diskriminatorske mere posle odlaska Srba iz Krajine ne znači i da su Srbi bili primorani da odu.
Britanski profesor navodi i da su o svim ovim zaključcima sudije Fausto Pokar i Karmel Ađius izneli suprotna mišljenja.
Obojica sudija nisu pokazala trunku poštovanja prema mišljenju većine u Žalbenom veću, a Pokar je u mišljenju, koje je deo presude, izneo da se "fundamentalno protivi celoj žalbenoj presudi, koja je u suprotnosti sa bilo kakvim osećajem za pravdu".
Pokar je naveo da je odlučio da se ne složi sa "rezonovanjem i bilo kojim zaključkom većine" zbog "velikog broja grešaka i pogrešnih konstrukcija" prilikom donošenja odluke o presudi.
"Veće je odbacilo standard (Raspravnog veća), ali nije analiziralo dokaze kako je najavilo da će da uradi", podseća profesor Gordi na reči sudije Pokara.
Prema stavu koji dele sudije Pokar i Ađijus, većina sudija je odbacila veliki deo obimnog dokaznog materijala na kojem je bila zasnovana prvostepena presuda, analizirajući vrlo usko dokazni materijal, ne povezujući međusobno dokaze koji se tiču udruženog zločinačkog poduhvata.
I sudija Ađijus smatra da je većina zanemarila suštinu ovog slučaja, odbacujući standard Raspravnog veća o tome šta je protivpravni artiljerijski napad, a istovremeno ne dajući odgovor na pitanje koji je to standard ispravan prilikom donošenja odluke o protivzakonitosti napada na četiri grada u Krajini.
Gordi u zaključku teksta, na portalu eastethnia.wordpreš.com, podseća na otvoreno pitanje sudije Pokara: "Čak i da je većina želela da oslobodi u potpunosti odgovornosti Gotovinu i Markača, neko bi mogao da se zapita šta su sudije htele da postignu odbacivanjem postojanja udruženog zločinačkog poduhvata umesto da se koncentrišu na značajan doprinos Gotovine i Markača udruženom zločinačkom poduhvatu".
Pogledaj vesti o: London
.jpg)
