Izvor: Politika, 02.Apr.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Briona ne ni bilo „Oluje”
Pozvao sam sudije da se i sada ne dvoume nego da slede pristup koji su imali i 2007. godine, kada su u procesu BiH protiv Srbije usvojili relativno restriktivan i konzervativan pristup tumačenju genocida
Hag – Moj cilj nije bio da sugerišem poređenje između operacije „Oluja” i nacističkog holokausta. Umesto toga, objašnjavao sam da zapisnici sa sastanaka, kao što su Brioni i Vans, mogu biti predmet benignog tumačenja, ukoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se posmatraju van konteksta dešavanja, kaže za „Politiku” profesor Vilijam Šabas, član našeg pravnog tima, komentarišući optužbe koje su sa hrvatske strane proteklih dana stizale na njegov račun.
– Mi znamo šta znači izraz „konačno rešenje” koji se koristio na konferenciji u Vansu zato jer znamo kontekst u kome je takav izraz upotrebljen, od nacističkog antisemitizma koji je prethodio konferenciji, do politike istrebljenja koja je potom usledila. Neki su pokušali i da brionski sastanak predstave nebitnim. Takav predlog je imalo i Žalbeno veće Haškog tribunala u predmetu „Gotovina” i naravno, to je bila pozicija Hrvatske tokom rasprave pred MSP-om. Ali, kada se taj sastanak stavi u kontekst, sa svešću o Tuđmanovim rasističkim stavovima i njegovom jasnom namerom da se isprazni Krajina tako da tamo gde su Srbi živeli generacijama naseli Hrvate, a takođe uz uvažavanje svega što se dogodilo, onda ne može biti nikakve sumnje o tome koji je značaj i smisao brionskog sastanka – objašnjava profesor Šabas.
Kako ocenjujete ovu javnu raspravu?
Javna rasprava je važan deo postupka pred Međunarodnim sudom pravde. Ona daje mogućnost da se pojasne dokazi i zakon, te da se pažnja usredsredi na konkretna pitanja. Mislim da je Srbija uveliko iskoristila ovu priliku. Ona je bila u stanju da se suprotstavi manjkavostima hrvatskog slučaja. Srbija je takođe na jasan i elokventan način objasnila javnosti prirodu hrvatskih napada za vreme operacije „Oluja”. Tokom postupka, srpski tim se držao dostojanstveno i profesionalno, čime je zaradio poštovanje sudija i svakoga ko je prisustvovao postupku.
Koliki je značaj odluke MSP-a za eventualne buduće slučajeve? Videli smo koliko se sada često pozivaju na odluku suda iz 2010. godine, kada je presudio da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu. To sada koriste i Krim i Venecija i Škotska...
Nemoguće je govoriti o značaju odluke za buduće slučajeve dok je ne budemo videli. Mnoge sudije ovog suda smatraju da je njihova uloga da unapredezakon. To znači da oni donoseći presude imaju u vidu, ne samo razrešenje spora između konkretnih stranaka, nego i to koliko mogu da doprinesu unapređenju zakonodavstva. Kada je 2007. godine donosio odluku po tužbi BiH protiv Srbije, sud je veoma korisno pojasnio kako treba tumačiti član 2 Konvencije o genocidu. Tada je usvojen relativno restriktivan i konzervativan pristup tumačenju genocida. U mojim podnescima pokušao sam da pokažem kako je ovakav pristup generalno prihvaćen i korišćen od 2007. godine. Pozvao sam sudije da se i sada ne dvoume nego da slede pristup koji su imali i 2007. godine.
J. Cerovina
objavljeno: 02.04.2014.
Pogledaj vesti o: Hag
