Izvor: TvojPortal.com, 02.Jun.2011, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A šta sada, kada smo ostali sami
Izvor: TvojPortal.com Završio se još jedan srpski rijaliti, pobeđeni je odvežen u Hag, pobednici ostaju da uzivaju u premiji. Sada svi možemo da se vratimo Roland Garosu, paket aranžmanima za letovanje, letnjim rasprodajama, naravno ko još ima šta da rasproda.
Dakle, ostali smo sami, rešili smo veliki problem, "skinuli ljagu", što bi rekao naš simpatični predsednik, sada je vreme da ovaj naš herojski čin >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << bude nagrađen adekvatnim "benefitima" i kandidaturama.
Pokušavam da se setim da li smo ikad bili udaljeniji od Boga i ništa mi utešno ne pada na pamet. Predstavnici ove države, poslednjih nedelju dana, slali su nam poruku da naša budućnost i budućnost naših budućnosti, da sreća i prosperitet naših potomaka leži u svezivanju umornog i obolelog starca. Da ne da nemamo razloga za stid, već da imamo i svaki razlog za slavlje, a najzaslužniji od svih, tužilac Vukčević je već i vino otvorio, da se slegne dok Karla ne stigne.
A čak ni sve to nije bilo dovoljno. Potrebno je bilo da se uhapšeni Ratko Mladić dva puta ubije. Potrebno je bilo da se iskoristi ova nedelja da se obesmisli mit o generalu. Tako su srpski nezavisni vladini mediji izbacivali vesti tipa: "Mladić jede jagode i gleda turske serije, general se uneređuje i plače na saslušanjima, mladić je tražio da mu se iskopa leš njegove ćerke i donese u ćeliju". Kome su bile potrebne sve te svinjarije, kome je bilo važno da generala Mladića vidimo kao bolesnu babu koja bulazni koještarije, zašto? Morali su da spreče da Mladić u Hag otputuje kao Karadžić, kao neko ko ih je vukao za nos, bio im na dohvat ruke, a opet neuhvatljiv, nije smeo da se desi još jedan David Dabić, a svi mi koji smo verovali da se hapšenje neće nikad dogoditi morali smo dobiti lekciju. Niko ne sme da se igra sa protektorima Srbije, eto vam ga heroj, u pohabanoj jakni sa kačketom od 100 dinara na izmučenoj ostareloj glavi. Kome ta poruka nije bila dovoljno jasna predsednik je ponovio, i na engleskom.
Ovim okončavamo jedno poglavlje naše istorije i otpočinjemo novo, mi ga volimo zvati evropsko, a ono je uistinu karipsko. Samo smo za izvršitelje vlasti umesto debelih, brkatih korumpiranih karipskih generala dobili lepuškaste sedokose civilnjake, gazde su iste.
Bilo kako bilo, Ratko Mladić je otputovao u Hag i tamo ga očekuje fer suđenje u kome će biti osuđen za genocid, ta presuda će koštati Srbiju mnogo, Republiku Srpsku ne smem ni misliti. Nama ostaje da ga se sećamo kao heroja, zločinca, ludaka, kako kome odgovara. Ja sam izabrao da ga se sećam kao oficira, koji je po prvi put od kada se sukobi vode zapadno od Drine, sprečio da Srbi budu zaklana strana, neko ko je omogućio da bar preostali zapadni Srbi imaju svoju državicu, možda ne nezavisnu, ali ako im je za utehu ni matica im nije ništa nezavisnija, ali je zato svakako manje ponosna.
Na kraju moram reći da biramo da živimo tako da ne možemo ničem dobrom da se nadamo. Narod koji prestane da se plaši Božjeg gneva, obično ga brzo i oseti.
Srbijaratko mladićBoris Tadićgeneralgenocid
