Izvor: B92, 12.Jan.2021, 23:05
Žrtve razdvojene i nakon smrti
Čak i nakon smrti, žrtve koronavirusa trpe mučnu izolaciju u Solunu, gradu u Grčkoj koji je najoštrije pogođen pandemijom.
Do sada je sahranjeno više od 300 ljudi na odvojenim parcelama, kažu zvaničnici Soluna.
Efharis Gunser (85) umrla je krajem avgusta, prenosi Ekatimerini. Njeno telo je bilo umotano u dve plastične kese i stavljeno u kovčeg koji je takođe bio obmotan. Prema pravilima gradskih vlasti, ona nije sahranjena pored pokojnog supruga, već >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na delu groblja rezervisanom za ljude zaražene virusom. Njen grob je zabranjen za posetioce.
"Mislim da je takva smrt najgora koja se može dogoditi", rekla je ćerka Mikaela Triandafillidou (45) za agenciju Asošijejted Pres.
"Majku sam videla samo na trenutak, izdaleka u mrtvačnici radi identifikacije. Ljudi umiru sami, bez ikoga, poput pasa", dodaje Mikaela.
Žrtve pandemije sahranjuju se na dva solunska groblja, a redovi grobova stoje sveže iskopani kako bi procedura trajala kraće. Slabi beli krstovi i mali znakovi od šperploče obeležavaju grobove.
U Grčkoj, gde je većina groblja prenatrpana, ostaci se obično uklanjaju nakon tri godine sahrane i odvoze u kosturnicu, ali žrtve koronavirusa ostaće sahranjene 10 godina.
Giorgos Avarlis, zamenik gradonačelnika Soluna, rekao je da se vlasti brinu da bi vreće i pokrivači kovčega mogli usporiti brzinu raspadanja tela žrtava pandemije.
"Strogo je zabranjeno sahranjivanje bilo gde drugde", prenosi Ekatimerini reči Avarlisa.
Takođe, napomenuo je da su ljudi koji su umirali od polno prenosivih bolesti takođe bili sahranjivani u rezervisanim delovima groblja. Taj proces obustavljen je pre više decenija.
Naučno mišljenje o posthumnoj opasnosti koju predstavlja koronavirus je podeljeno. Patolozi nose potpunu zaštitnu opremu kada vrše obdukcije zaraženih osoba, pozivajući se na studije koje pokazuju da virus ostaje posthumno u respiratornom sistemu, respiratornim sekretima, izmetu i krvi.
Ipak, docent za internu medicinu i zarazne bolesti na Univerzitetu u Solunu Simeon Metalidis, smatra da su mere predostrožnosti na groblju uglavnom nepotrebne.
"Smatram da je apsurdno ovo raditi. Nema smisla", rekao je Metallidis.
"Ne postoje dokazi o prenošenju virusa nakon smrti, niti postoji razlog da njihova tela ostanu zakopana 10 godina", dodaje on.
Na groblju Evosmos u Solunu, pravoslavni hrišćanski sveštenik stoji pod malom crnom nadstrešnicom čekajući da obavi službu, dok grobari i nosači kovčega u belim kombinezonima obavljaju sahrane.
Hrisanti Botsari (69) nedavno je od virusa izgubila 75-godišnjeg supruga. Rekla je da joj nikada nije zvanično rečeno gde će on biti sahranjen krajem novembra i da je morala sama doći do informacija.
"Nismo znali gde će ga odvesti. Samo su nam rekli da ne bi trebalo da budemo na grobljima na kojima su sahranjeni drugi ljudi zbog koronavirusa", rekla je Botsari.
"Za mene je to neprihvatljivo, neljudsko. Svi ovi ljudi su umrli sami i bespomoćni", zaključuje udovica.
Podsetimo se, u Grčkoj je nastupilo alarmantno stanje krajem oktobra, kada su kapaciteti u bolnicama bili popunjeni. Solun, drugi po veličini grad u Grčkoj, i susedna područja na severu zemlje snosili su najveće posledice. Nedeljama je grad prijavljivao veći dnevni broj novih slučajeva koronavirusa od Atine, uprkos tome što ima znatno manje stanovnika.
