Izvor: Southeast European Times, 11.Feb.2014, 17:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbog regionalnih dešavanja kiparski Turci i Grci bliže miru

Često prekidani pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra mogli bi uskoro da budu nastavljeni, ako je verovati izjavama predstavnika kiparskih Grka i Turaka.

11/02/2014

Erisa Dautaj za Southeast European Times iz Istanbula -- 11.2.2014.

Vođe kiparskih Grka i Turaka izrazili su interesovanje za ponovno otvaranje pregovora i izdavanje zajedničke deklaracije uz posredovanje Ujedinjenih Nacija (UN).

Aleksandar Dauner, specijalni izaslanik UN na Kipru, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << već neko vreme vodi intenzivne diplomatske pregovore sa dvema stranama, kao i sa zemljama članicama Saveta bezbednosti UN.

Predsednik Kipra Nikos Anastasijades kaže da vidi „ozbiljne šanse“ da dve strane ponovo sednu za sto i nastave pregovore posle izdavanja „kraćeg zajedničkog saopštenja.“ Nemogućnost da se postigne konsenzus oko formulacije zajedničkog saopštenja blokira pregovore još od 2012. Kancelarija turskog predsedništva na Kipru objavila je saopštenje za medije 7. februara (u petak) u kome se kaže da su dve strane postigle sporazum o formulaciji saopštenja, iako njegov tekst u vreme objavljivanja nije saopšten.

U međuvremenu, lider kiparskih Turaka Derviš Eroglu kaže da su spremni da započnu formalne razgovore čak i bez zajedničkog saopštenja.

„Dve strane moraju da sednu za zajednički sto i razgovaraju o aktuelnim pitanjima. Moramo da se fokusiramo na pronalaženje rešenja“, rekao je Eroglu u nedavnom intervjuu za televiziju A Haber.

Prema mišljenju nekih eksperata, najnovija dešavanja na Mediteranu mogla bi da navedu dve strane da postignu dogovor.

„Mislim da će se ovog puta potruditi da pronađu rešenje. Puno toga je u igri“, kaže za SETimes Dimitrios Triantafilu, direktor Centra za međunarodne i evropske studije na istanbulskom univerzitetu Kadir Has.

Na Mediteranu je u poslednje vreme došlo do krupnih dešavanja, posebno u sektoru energetike, koji se smatra jednim od motivacionih faktora za ponovno ujedinjenje ostrva. Izraelski Delek i druge međunarodne kompanije uspešno su istražile podmorska ležišta gasa i u toku je otvaranje bunara. Turska, koja je veliki potrošač energije, smatra se glavnim potencijalnim korisnikom prirodnog gasa koji teče sa Kipra. U međuvremenu, između Turske i severnog Kipra finalizovan je projekat vodovoda koji će povezivati dve strane, kako bi se Kipru dopremala sveža pijaća voda, koje na Kipru nema dovoljno.

„Može doći do obostrane ekonomske saradnje“, kaže za SETimes Husein Bagči, direktor Univerziteta Pamukale.

Iz strateških razloga, Turska je u istoj poziciji kao Evropska Unija po pitanju Kipra. Predsednik Evropske Komisije Hoze Manuel Baroso i premijer Redžep Tajip Erdogan složili su se, za vreme nedavne Erdoganove posete Briselu, da je neophodno da pregovori ponovo počnu.

„Složili smo se da je hitno potrebno pronaći sveobuhvatno rešenje za pitanje Kipra. To je definitivno naš zajednički interes i odlučan potez u tom domenu bez sumnje bi doveo do napretka u širim odnosima Turske sa Evropskom Unijom“, rekao je Baroso na zajedničkoj konferenciji za medije sa Erdoganom.

Međutim, ekonomski interesi za ponovno ujedinjenje ostva ne odražavaju se uvek i na političke interese. Dve strane još uvek se ne slažu oko toga da li bi ujedinjeno ostrvo trebalo da bude federacija ili je potrebno pribeći opciji uspostavljanja dve države. Severni Kipar insistira na tom rešenju, dok je kiparska vlada voljna da učini ustupak u okviru federalne varijante.

Neki eksperti kažu da pozicije dveju strana i nisu toliko udaljene.

„Obe strane pričaju isto različitim rečima. Ako se dogovore o formulaciji, onda se pregovori mogu realizovati“, kaže za SETimes Silvija Tirijaki, osnivač Centra za globalne političke trendove iz Istanbula.

Uspostavljanje federacije ili konfederacije bilo bi idealno rešenje za to pitanje, kaže Tirijaki, i naglašava da bi to „napravilo manje buke na međunarodnom planu“ u odnosu na rešenje sa unitarnom državom.

I pored svih dobrih namera, očekuje se da će pregovori potrajati.

„Ove godine nije moguće pronaći rešenje. Posle pregovora, obe zajednice moraju da izađu na referendum. Ne vidim pozitivnu političku atmosferu za ponovno ujedinjenje ni na jednoj strani“, kaže Bagči.

On, međutim, kaže da otvaranje novih poglavlja u pregovorima Turske i EU može da stvori zamajac i za kiparske pregovore.

Kiparski Grci i Turci žive odvojeno od 1974, kada je turska vojska preuzela kontrolu nad severnim delom ostrva, što je dovelo do de fakto podele na terenu. Kipar je postao članica EU i od tada predstavlja smetnju turskim težnjama ulaska u Uniju. Otkrivanje ogromnih ležišta prirodnog gasa u istočnom Mediteranu stvorilo je napetost u regionu između Turske i Kipra i ubrzalo proces ponovnog otvaranja mirovnih pregovora.

Na koji način ekonomske perspektive Mediterana mogu da se iskoriste kao pozitivan zamajac za ujedinjenje Kipra? Pridružite se diskusiji u odeljku za komentare.
Pogledaj vesti o: Grčka

Nastavak na Southeast European Times...