Izvor: RTS, 13.Maj.2015, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zajedničke istorijske čitanke za region
Kako savladati savremenu istoriju, a da to nije iz klasičnih udžbenika, pokušavaju da odgovore istoričari iz celog regiona, od Srbije i Hrvatske, preko Rumunije, Bugarske i Turske, Grčke i Albanije, čak i Kipra. Rešili su da naprave istorijske čitanke koje neće biti obavezne u nastavi, ali će ponuditi viđenje svih strana o nekom istorijskom događaju.
Nije samo teren kojim se bave čitanke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kontroverzan, već i vreme – od Hladnog rata pa do 2008. godine.
Kada su u prošlim izdanjima obrađivali balkanske ratove, više od teksta ljutnju su izazvale karikature. Ovog puta, zadatak istoričara je najmanje pola veka teži. Baviće se onim čega se mnogi i sećaju.
Istoričar Hrvoje Klasić sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta kaže da će jedna od tema biti kult ličnosti u Jugoslaviji i na koji način se izgrađivao kult ličnosti Josipa Broza, ali i Envera Hodže.
"Obračun sa neistomišljenicima, odnos prema Katoličkoj crkvi, odnos prema nekim drugim skupinama, prema Nemcima u Slavoniji, prema Italijanima u Dalmaciji ili obračun sa hrvatskim rukovodstvom, sa srpskim rukovodstvom", kaže Klasić.
Da bi različita viđenja istog događaja mogli da predaju nastavnici koji su te događaje proživeli, određena je posebna obuka. Do sada je kroz kurseve za rad sa ovakvim štivom prošlo 2.000 predavača, a ranija izdanja koristilo je 8.000 đaka u regionu.
Šta bi u novom udžbeniku mogla da budu vruća pitanja?
Istoričarka Dubravka Stojanović kaže da će za Hrvatsku to sigurno biti "Oluja", jer u toj zemlji postoji nepodeljeno mišljenje da je to oslobodilačka akcija, a "mi ćemo dokazati šta se desilo sa Srbima, koliko ih je prognano".
"Tražili smo stvari kao što je slučaj generala Trifunovića, stavićemo sudski postupak koji se protiv njega vodi u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, i on je u sve tri sredine kriv i to po sasvim suprotnim tačkama optužnice, ili šta se dešavalo sa rudarima u Trepči, kako je to videlo Kosovo u tom trenuku, kakva je bila reakcija 'Cankarijevog doma' i kakva je bila reakcija Beograda i mitinga koji se održao u Beogradu", kaže Stojanovićeva.
Čitanke nemaju cilj da pomire, saglasni su istoričari. Objašnjavaju – istorijska građa u vidu autentičnih slika, tekstova i isečaka iz štampe iz određenog perioda ima za cilj da se sazna kakvo je viđenje druge strane.
"Ovi udžbenici ne idu na političku korektnost, mi dajemo otvorene stavove jedne i druge strane, ne idemo na to da se oni dogovore, ne treba ići za zajedničkom istinom, imali smo to u bratstvu i jedinstvu i videli smo da ne funkcioniše", kaže Stojanovićeva.
Hrvoje Klasić kaže da često pokušavaju da se pišu takvi udžbenici, na primer u Belfastu, gde je gledao irsko-engleske pokušaje, u Izraelu palestinsko-jevrejske.
Čitanke nisu obavezna literatura. Prve knjige bi trebalo da budu odštampane u aprilu naredne godine.
Pogledaj vesti o: Grčka
