Izvor: RTS, 17.Jun.2011, 17:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za spas Grčke
Dosadašnji ministar odbrane Grčke postao je novi ministar finansija u rekonstruisanoj vladi Jorgosa Papandreua. MMF obećava podršku ako vlada u Atini usvoji dogovorene ekonomske mere. Evropski zvaničnici razmatraju veću pomoć Grčkoj, ali su podeljeni oko načina pomoći.
Članovi novog kabineta grčkog premijera Jorgosa Papandreua položili su zakletvu, posle nekoliko ključnih izmena u sastavu grčke vlade. U novoj vladi nalazi se 41 ministar i pomoćnik ministra, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << što je za sedam manje nego u dosadašnjem kabinetu.
Ključna promena u vladi jeste što je dosadašnji ministar odbrane Evangelos Venizelos postavljen za novog ministra finansija i zamenika premijera.
Venizelos će zameniti Jorgosa Papakonstantinoua, kreatora nepopularnih strogih mera štednje na koje se Grčka obavezala. Stari ministar finansija, međutim, neće potpuno napustiti vladu, pošto je postavljen za ministra životne sredine.
Pred 54-godišnjim Venizelosom su teški zadaci - pregovori sa kreditorima i smirivanje socijalne i finansijske krize u zemlji. Venzelos je, uprkos tome, optimista.
"Sačuvaćemo zemlju. Vratiću joj dostojanstvo, nacionalnu i ekonomsku snagu. Grci zajedno moraju da se bore, kako bi zadržali glavu iznad vode", poručio je novi grčki ministar finansija.
Pojedini analitičari, međutim, smatraju da je na najvažnije ministarsko mesto trebalo da dođe neko ko se više razume u ekonomske tokove. "Na mestu ministra finansija radije bih video stručnjaka za poresku politiku, koja je veliki problem u zemlji", kaže analitičar Vagelis Agapitos.
Takođe, Papandreu je za ministra spoljnih poslova imenovao predstavnika PASOK-a u Evropskom parlamentu Stavrosa Lambrinidisa.
Grčki premijer je novom rekonstruisanom vladom izbegao raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, koje bi verovatno izgubio. Papandreu je pozvao poslanike svoje socijalističke stranke PASOK na jedinstvo kako bi zajedno radili na prevazilaženju krize.
"Imali smo teške pregovore, i ovi dani su bili kritični, zato što se Grčka suočava sa krizom u Evropskoj uniji, gde ne postoje precizni proračuni o krizi", rekao je Papandreu. "Kriza se sada proširila i pravo rešenje za našu zemlju, biće rešenje za Evropu", naglasio je Papandreu.
Evropa obećava pomoć
Međunarodni monetarni fond poručuje da je spreman da i dalje podržava Grčku u borbi protiv dužničke krize, pod uslovom da vlada u Atini usvoji dogovorene ekonomske mere.
Međutim, Svetska banka je saopštila da nema nameru da učestvuje u pomoći Grčkoj, jer ju je klafikovala kao "zemlju sa visokim prihodima", pa se zapravo od nje očekuje da finansira Banku, a ne da se kod nje zadužuje.
Iako evropski zvaničnici razmatraju veću pomoć Grčkoj, podeljeni su oko načina pomoći.
Dok Nemačka smatra da i privatne banke treba da preuzmu teret, Francuska računa na dobrovoljnu akciju, ne želeći da svoje banke, koje imaju velika potraživanja u Grčkoj, izlaže gubicima.
"Evro je naša zajednička valuta, od koje Nemačka ima veliku korist. Snaga nemačke ekonomije zavisi od evra i zato ćemo učiniti sve da osiguramo njegovu stabilnost", poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi kaže da se njegova zemlja i Nemačka slažu da je Grčkoj hitno potreban novi program. "Pozdravljamo napore grčke vlade i očekujemo da nastavi reforme i privatizaciju", istakao je Sarkozi.
Dug Grčke premašuje 340 milijardi evra. Kreditni rejting na najnižem je nivou, i procenjuje se da ima manje mogućnosti da vrati kredit nego Pakistan i Jamajka.
