Izvor: B92, Beta, Tanjug, 07.Maj.2010, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlade u EU odobrile pomoć Grčkoj
Berlin, Rim -- Parlamenti više zemalja evrozone su odobrili pomoć za Grčku, čime su uklonili ključne prepreke na putu primene paketa mera koje će "odrediti budućnost Unije".
Španija i Portugal, zemlje za koje se na tržištu smatra da su u najvećoj opasnosti da ih zahvati dužnička kriza poput grčke, su odobrile doprinose svojih vlada za pomoć Atini. Portugalski paket pomoći Grčkoj vredan je 2,06 milijardi evra, a španski 9,8 milijardi. Holandski parlament je odobrio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pomoć Grčkoj u vrednosti 4,7 milijardi evra.
Donji dom nemačkog parlamenta odobrio je finansijsku pomoć Grčkoj u iznosu od 22,4 milijardi evra. Usvojenim zakonom predviđeno je da 8,4 milijardi evra pomoći za Grčku bude realizovano u ovoj godini, a odluka će biti definitivna kada Gornji dom Bundestaga bude potvrdio Predlog zakona.
Za pomoć Grčkoj u iznosu do 22,4 milijarde evra u kreditima u naredne tri godine glasalo je 390 poslanika donjeg doma nemačkog parlamenta, 72 je bilo protiv, dok je 139 bilo uzdržano. To je deo paketa od 110 milijardi dolara pomaći koju će zemlje članice evro zone i Međunarodni monetarni fond (MMF) izdvojiti za pomoć Grčkoj.
Nemačke banke dogovorile pomoć
Nemački finansijski sektor će u sledeće tri godine učestvovati sa sumom od 8,1 milijardu evra (10,87 milijardi dolara) u 110 milijardi evra vrednom paketu za pomoć Grčkoj koji su dogovorili Evropska unija i Međunarodni monetrani fond. Nemačke banke i osiguravajuće kompanije su se dogovorile da nastave sa sadašnjim kreditnim linijama za Grčku i njene finansijske institucije do 2013. godine i da obnove više od 3,3 milijarde evra kreditnih linija koje su pred isticanjem.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble naveo je da Nemačka nema alternativu toj nepopularnoj meri. "Moramo da donesemo ovu odluku i nemamo bolju alternativu. Bilo koja druga alternativa više bi koštala Nemce, bila bi opasnija i nosila bi više rizika", rekao je Šojble.
On je dodao da se finansijski zvaničnici zone evra i MMF slažu da bi "bio katastrofalan rizik da... članica evrozone, Grčka, bankrotira. Ovde se radi o odbrani zajedničke evropske valute, a time mi branimo evropski projekat".
Ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele je naveo da je situacija veoma ozbiljna i dodao da "niko ne može biti siguran da današnja odluka znači izlazak iz tame. Ono što je sada važno je da moramo da ugasimo vatru, tako da se nijedan plamičak ne proširi Evropom, i istovremeno moramo da se borimo protiv uzroka vatre".
Italija odobrila pomoć Grčkoj
Italijanska vlada odobrila je po hitnom postupku spasilačke zajmove za dugovima opterećenu Grčku u visini 14,8 milijardi evra. U vladinom saopštenju navodi se da su zajmovi odobreni u sklopu evropskih napora da se "zaštiti finansijska stabilnost zone evra".
Italija će novac za zajmove Grčkoj obezbediti serijom emisija srednjeročnih i dugoročnih državnih obveznica. Prva italijanska tranša biće u vrednosti 5,6 milijardi evra.
Italijanski ministar finansija Đulio Tremonti rekao je da zajmovi za Grčku neće imati uticaja na italijanski deficit, već na dug, s obzirom da se radi o kreditu. Inače, italijanski zvaničnici nastoje da ublaže bojazni od "zaraze" grčkom krizom naglašavajući da je italijanski bankarski sistem snažan, da je ukupan dug mali a štednja velika.
Otpisati Grčkoj dug
Troškovi zaduživanja na maksimumu
Troškovi zaduživanja Grčke dostigli su novi maksimum. Razlika između kamate koju investitori traže za desetogodišnje obveznice grčke vlade i one na nemačke hartije na isti rok dostigla je 10,25 odsto.
Evropski lideri konačno su došli do zaključka da u slučaju grčke dužničke krize, pred sobom imaju izazov od suštinskog značaja, piše britanski list Indipendent i navodi da da je paket pomoći od 110 milijardi evra "bolji nego ništa", ali da nije dovoljan, već je takođe neophodno i otpisati deo duga.
Indipendent, međutim, procenjuje i da će Grčka upasti u još težu recesiju nego što ju je iskusila do sada i to usled dubokih rezova koje je spremna da napravi u javnoj potrošnji. Recesija podrazumeva manje poreske prihode koji sa sobom pak, nose teškoće smanjivanja budžetskog deficita.
Zato je Grčkoj ukoliko želi da ostane solventna, smatra list, neophodan jeftin kredit vlada susednih zemalja, ali joj je takođe neophodno i otpisati deo duga. Indipendent zaključuje da ukoliko evrozona preživi grčku krizu, predstoje joj ozbiljne strukturalne reforme.
