Izvor: Southeast European Times, 21.Jul.2011, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vizije budućnosti Vaseljenske patrijaršije

Suočeni sa velikom demografskom razlikom pravoslavni Grci u Turskoj bore se za svoju budućnost.

21/07/2011

Henri Šapiro za Southeast European Times iz Istanbula – 21.7.2011.

Iako je više od 99 odsto stanovništva Turske muslimansko, bogata istorija zemlje osigurala joj je posebno mesto u srcima hrišćana celog sveta, a posebno pravoslavnih hrišćana.

S obzirom da je dom nekoliko najstarijih hrišćanskih crkava na svetu -- poput mesta >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << rođenja Svetog Pavla i Vaseljenske patrijaršije, najpoštovanije pravoslavne patrijaršije -- pravoslavni hodočasnici i turisti u velikom broju dolaze u Tursku iz celog sveta.

Međutim, danas je među turskim državljanima ostalo samo 2.500 grčkih pravoslavaca.

Turskim zakonom je propisano da pravoslavni sveštenici i nastavnici moraju da budu državljani Turske, što je odredba koja uzrokuje bezbroj problema pravoslavnoj crkvi u Turskoj i koja bi na kraju mogla da ugrozi njen institucionalni opstanak.

Iako Vaseljenska patrijaršija nadgleda 60 crkava u Istanbulu i okolini, samo 28 njenih sveštenika je kvalifikovano za obavljanje liturgije. Patrijaršiji takođe nedostaju nastavnici i monasi.

Jedan od istanbulskih pravoslavnih manastira, manastir Svetog Đorđa na Bujuk Adi, daje sve od sebe da dovede monahe. Od 1997. godine tri grčka monaha sa Svete Gore Atoske putovala su između Istanbula i Soluna, boraveći u Turskoj po tri meseca, na turističkim vizama.

Na pitanje zašto su on i njegova braća došli u Tursku, otac Kalinikos je rekao da su došli „po volji Božijoj, zato što volimo ovu zemlju“.

Vaseljenska patrijaršija bi volela stabilnije rešenje za svoj problem manjka sveštenstva -- rešenje koje bi omogućilo da više ljudi kao što je otac Kalinikos sledi njene pozive.

Šef Odeljenja za medije i odnose sa javnošću Vaseljenske patrijaršije otac Dositeos Anagnostopulos izjavio je za SETimes da je najveća nada Patrijaršije da će sadašnja turska vlada ponovo otvoriti Pravoslavnu teološku školu na Halkiju, koju je vlada zatvorila 1971. godine.

Trenutno u Turskoj ne postoji škola za obuku pravoslavnog sveštenstva. Otac Anagnostopulos smatra da je ponovno otvaranje škole na Halkiju „imperativ“ za unapređivanje verskih sloboda u zemlji.

On takođe ukazuje da je 1960. godine u Istanbulu bilo oko 200.000 grčkih pravoslavnih hrišćana, što je skoro 100 puta više nego danas.

Prema rečima oca Anagnostopulosa, „pritisak koji su vršile prethodne turske vlade“ prisilio je te ljude da odu. „Taj pritisak je nestao poslednjih godina, ali oni koji su otišli nisu u mogućnosti da se vrate“, dodao je on.

Patrijaršija se nada da će onima koji žele da se vrate to biti omogućeno i da će, uz odgovarajuću dokumentaciju, moći da postanu sveštenici ili učitelji. Ona bi takođe volela da turska vlada odobri radne dozvole stranim pravoslavnim hrišćanima koji žele da rade kao sveštenici ili nastavnici.

Otac Anagnostopulos predviđa budućnost Turske kao najveće „multikulturne“ zemlje u regionu. „Razni imigranti dolaze u Tursku iz celog sveta da bi pronašli posao, a mnogi od njih su hrišćani“, kaže on.

Kada dođe taj trenutak, on se nada da će hrišćani biti u mogućnosti da slobodno upražnjavaju svoju veru.

Nastavak na Southeast European Times...