Izvor: Politika, 10.Maj.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veoma dobra vest iz Brisela
Amerika će štampati dolare i menjati ih za evre da obezbedi veću likvidnost u evrozoni
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. maja – Amerika se prvo angažovala, a potom je veoma povoljno reagovala na ishod ministarskog skupa u Briselu kojim je „grčka zaraza” praktično stavljena u „karantin”. Za evropske fiskalne nevolje ovde su naime korišćeni baš termini epidemije, nečega što se brzo širi i od čega niko nije imun.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ne zna se koliko su na „evropski zaokret” uticali Obamini sinoćnji telefonski razgovori sa Sarkozijem i Merkelovom (bio je to drugi kontakt ove vrste sa nemačkom kancelarkom u tri dana) u kojima je kod ključnih lidera EU urgirao za „odlučnu akciju da se povrati poverenje na berzama”, ali je ono što je pred zoru isposlovano u Briselu ovde ocenjeno kao „veoma dobra vest” i „smeo potez”.
On se, takođe sa zadovoljstvom, poredi sa onim što je Amerika učinila 2008, kada je država izdvojila 700 milijardi dolara radi spasavanja sopstvenog u to vreme opasno zaljuljanog finansijskog sistema.
Da Evropa snimi sopstvenu verziju tog filma „Šokiraj i zapanji” (i to, u skladu sa holivudskim trendom, u 3-D), tražili su i ovdašnji političari i komentatori, iz razložnih strahovanja da bi, ako izostane odlučna akcija, evropske fiskalne nevolje postale i američki problem i da bi „širenje zaraze” i na ostale slabije članice evrozone (Španiju i Portugaliju) moglo da ugrozi tek započetu obnovu globalne ekonomije.
Amerika će pružiti i opipljivi doprinos evropskoj stabilizaciji, time što će, kako je već objavljeno, vaskrsnuti program iz 2008. po kojem Evropskoj centralnoj banci pozajmljuje dolare a od nje uzima evre – ti dolari onda završavaju u nacionalnim bankama kojima nedostaje američka valuta. U praksi, to znači da će Federalne rezerve (američka centralna banka) štampati dolare i menjati ih za evre da bi se obezbedila veća likvidnost u evrozoni.
Gledano kroz američke naočare, postoji još jedna sličnost između svojevremene američke situacije i tekuće evropske. Ovde se naime tumači da su čak i male zemlje evrozone „isuviše velike da bi pale”, što je termin kojim je u Vašingtonu opravdavano državno izbavljenje velikih privatnih banaka. I u jednom i u drugom slučaju, postojala je mogućnost da pojedinačne propasti izazovu sveopšte urušavanje sistema.
Sada, kada je oko evra podignut „zid od hiljadu milijardi dolara”, uz preovlađujuće aplauze stižu i upozorenja. Kako smatra Ešvar Prasad, bivši visoki funkcioner MMF-a, danas ekonomista na Kornel univerzitetu, odluka Brisela je dobra za kratkoročno stabilizovanje tržišta, ali dugoročno može da pošalje pogrešnu poruku fiskalno neodgovornim zemljama – da im nisu baš neophodne strukturne reforme i bolna odricanja.
Širom posledicom novog stanja smatra se veća međuzavisnost 16 zemalja evrozone. Biće naime neophodna veća koordinacija fiskalnih politika članica koje će morati da postanu za dobru nijansu manje samostalne nego dosad.
M. Mišić
[objavljeno: 11.05.2010.]
